Sanjao sam ženu
kao majski cvet,
Da lepotom svojom
cveta sa svu večnost,
I dobrotom blagom
Nadživi sav svet,
Ali od sna moga
Osta nedorečnost.

Sanjao sam ženu
Kao sunca sjaj,
U zimama jakim
Da me ona greje.
Da uz njeno lice
Ja osetim raj,
Dok napolju vetar
Neumorno veje.

Sanjao sam ženu,
Ko jutarnju rosu,
Što svežinom svojom,
U zoru me budi,
A ja sav prekriven
U bujnu joj kosu,
Osetim kad zora
Napolju zarudi.

Sanjao sam ženu
Lepšu od sveg zlata,
Bisernih očiju
Što slatko trepere,
Sanjao sam njene
Ruke oko vrata,
Sanjao sam takve
Ja snove bez mere.

Svi su pusti snovi
Koje često snih,
Vraljivi su bili
Odala ih java,
Nema lepe žene
Ni očiju tih,
San me često noću
Ludo zavarava.

Kad je java bolna
Što će srećan san,
Zašto će mi lažne
Sve nade u snu,
Zbog toga mi bude
Još bolniji dan,
Bolniji što nikad
Neću sresti nju.

Dragoslav Stepanić