Drvoseča je sekao drva u šumi. Prolazeći pored njega, prijatelj je primetio da ulaže mnogo više napora u obaranje stabala nego ranije. Drvoseča je njegov postupak pravdao rečima da mu je sekira tupa. Na pitanje zašto je ne naoštri, odgovorio je da za to nema vremena, jer ima previše stabala da iseče.

Da li često koristite taj izgovor?

Da preformulišemo pitanje – da li često nemate vremena?

Postavimo se u jednu standardnu i svima odveć poznatu situaciju – student i ispitni rok. Saglasićete se da je primer prilično banalan, ali veoma je teško oteti se utisku koji u tom periodu ostavlja svakodnevna studentska tužbalica “Nemam vremena da naučim”. Naravno, ovime ne nastojimo da osporimo to što muči većinu naših kolega, a još manje da obesmislimo njihov problem. Naš cilj jeste da tu standardnu i svima odveć poznatu situaciju pokušamo da sagledamo iz jednog drugačijeg ugla.

Kako bismo mogli da izađemo iz tog okvira i pokušamo da razumemo kako zaista vreme funkcioniše, neophodno je da, pre svega, budemo iskreni prema sebi. Vreme koje izdvajamo za različite aktivnosti, determinisano je i podređeno našim izborima. Pretpostavimo da svaki dan obavljamo samo jednu identičnu aktivnost. Tada nam vreme i njegov utrošak na nju ne predstavlja nikakav problem, a ponajmanje bilo kakav vid prepreke. Međutim, kao što je najčešće slučaj, u toku dana nam se nameće više različitih obaveza koje težimo da obavimo na najbolji i najefektivniji način.

I to je u redu. U teoriji.

Ipak, u praksi, naši planovi poprimaju malo drugačiji oblik, te nam mnoge aktivnosti narušavaju balans efektivnosti koji želimo da postignemo i ometaju obavljanje preostalih obaveza. Činjenica da nam vreme često “klizi” kroz prste i ostavlja veoma malo prostora za rad, nužno vodi ka selekciji, odnosno, određivanju prioriteta.

Stoga, ne bi trebalo reći da nemamo vremena za neku određenu aktivnost, već da nam je u tom trenutku prioritet bilo nešto drugo. Svakako, vremena imamo onoliko koliko je u datom trenutku moguće, ali mi biramo čemu ćemo ga podrediti. Od nas zavisi da li će nam tokom ispitnog roka prioritet biti knjiga ili ćemo vreme za učenje potrošiti baveći se nečim drugim. Od nas zavisi da li “nećemo imati vremena” za jednu ili drugu situaciju.

Naime, ono što bi svako ko se suočava sa time da “nema vremena” trebalo da zna, jeste kako da napravi pametan izbor, tačnije, kako da razlikuje ono što je bitno od onoga što je hitno.

Na prvi pogled predstavljanje situacije na taj način izgleda veoma jednostavno. Podrazumeva se da ćemo raditi stvari koje su bitne. Međutim, šta se dešava kada se ukrsti kategorija hitnosti sa onim što je bitno? Da li smo tada prinuđeni da se bavimo onim aktivnostima koje za nas nisu od vitalnog značaja samo zato što moraju da budu odrađene?

Ključ uspeha jeste baviti se samo onim stvarima koje bitne, bez obzira na njihovu hitnost. To znači da je važno pokrenuti sopstveni biznis, ukoliko je to na vašoj listi prioriteta, čak i ako to nije hitno. Važno je, recimo, da pročitamo sve one knjige koje smo želeli, naučimo novi kompjuterski program ili jednostavno prestanemo da se nerviramo, iako, čak, ni to nije hitno.

Značajno je zato što je to osnova našeg napretka. Značajno je zato što upravo te bitne stvari određuju kako ćemo živeti kasnije.

Kategorija hitnosti označava našu borbu sa vremenom, a uspeh leži u tome da shvatimo da  nije važno koliko vremena imamo, već kako ćemo ga iskoristiti.

Mnoga istraživanja pokazuju da tokom radnog dana prosečan zaposleni provodi oko 80 odsto svog vremena baveći se stvarima koje su hitne, ali nemaju mnogo vrednosti, dok samo 20 odsto ili manje vremena, radi poslove koji su ključni i važni. Ukoliko želite da iskoristite vaše vreme na najbolji način, a samim tim i dopustite sebi da napredujete, stvari koje su hitne ne smeju biti vaš prioritet. Morate prestati da radite nešto samo kako bi bilo odrađeno ili zato što se to od vas očekuje. Da, jeste teško, pogotovo zato što ćete najčešće naići na neodobravanje okoline ili sumnjičave poglede. Ipak, to je ono čemu mnogi podlegnu i zbog čega ostaju zarobljeni unutar okvira onoga što se podrazumeva i nameće. Stoga, pratite svoj instinkt.

Vi određujete šta je za vas bitno. Vi određujete šta je za vašu budućnost od značaja, upravo zato što je na vama da je proživite.

Stoga, uzmite papir i olovku i zapišite sve one aktivnosti koje obavljate ili su vam u planu. Pokušajte da ih preraspodelite tamo gde pripadaju – u grupu bitno ili u grupu hitno. Budite iskreni prema sebi i neka vam sve ono što se nalazi u prvoj grupi bude prioritet.

Na kraju, ne doživljavajte vreme kao neprijatelja. Što se pre sprijateljite sa njim biće bolje i vama i njemu. Nemojte bežati od njega, jer će vas stići. Nemojte kasniti za njim, zato što vas neće čekati. Hodajte zajedno, ruku pod ruku, istim koracima. Prihvatite ga i ono će prihvatiti vas. Izvucite maksimum iz njega, radeći samo stvari koji će vam doneti dobro.

I nikako ne zaboravite da naoštrite sekiru.

UBER group

Fotograf: Tijana Filipović