Da je Beograd prestonica mode istila u ovom delu Evrope, a i šire, to je već poznato. Ali smo se uverili da osigurava svoju reputaciju i za budućnost, okupljajući mlade dizajnere na jednom mestu, u okviru BAFE-a (Balkan Art Fashion Event) kako bi pokazali svoj talenat. Tokom decembarskog BAFE-a, primetili smo jednu specifičnu mladu nadu, koja nam je privukla pažnju posebnim kreacijama, namenjenim ženama. Reč je o Dragoljubu Kujundžiću, sa kojim je redakcija imala prilike da porazgovara nakon revije, kao i da ostane informisana o nadolazećim planovima, što nam je veliko zadovoljstvo.
Dragoljub Kujundžić je rođen 8.11.1991. godine u Subotici. Još u ranom detinjstvu pokazao je interesovanje za modu i dizajn. Njegovi roditelji su posvetili mnogo pažnje i usmeravali ga u tom pravcu. Završio je Hemijsko-tehnološku srednju školu, gde je briljirao na kreativnim predmetima iz oblasti dizajna. Pohađao je Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, smer Odevne tehnologije, odakle odlazi nakon završene prve godine, nezadovoljan siromašnim znanjem i programom smera. Nedugo zatim, stupa u trogodišnji poslovni odnos sa jednim od najvećih srpskih brendova u svetu mode, gdepostaje deo dizajn tima. Nakon raznovrsnog iskustva, odlučuje da se okrene solo karijeri i svom mini brendu „DQ“, čiji je naziv izveden iz njegovog imena i prezimena, i posveti se prvoj kolekciji pod nazivom „Douleur“, čime je zaokružen početak jedne divne priče za ovog mladog dizajnera.
Y.N: Propratili smo reviju. Od materijala preovlađuju koža, svila, postoji dosta kontrasta. Šta si želeo da postigneš?
— Koža, ali u stvari to je jako fin kvalitet satena, čije sam naličje koristio. Zatim, primese prave kože, nežni beli muslin, mreže, i ti neki čudni materijali. Želeo sam da spojim nespojivo.
Y.N: Koja je glavna poruka kolekcije?
— Kolekcija nos inaziv „Douleur“, što na francuskom znači bol. Bol, jer je on nešto što žena svaki dan proživljava, nosi ga u sebi konstantno, ali ne dozvoljava da je taj bol definiše. Ona je veoma jaka, samostalna, na trenutke nežna, ali kad ona to poželi. Njen pogled je takođe vrlo bitan. On je mističan, niko ne može zaključiti šta ona misli, a njime ujedno zavodi svakog muškarca koji je pogleda. Njena lepota je misteriozna i čudna, savršeno nesavršena. U tome je njena čar.
Y.N: Da li se ovo odnosina određenu grupu žena, ili su to osobine koje leže u svakoj od nas?
— U svakoj ženi negde postoji TA žena. Svaka doživljava neki bol, svaka može da se pronađe. Ali žena je jedno jako biće, koje svaku prepreku na svom putu gleda kao izazov koji će prevazići i postati još jača.
Y.N: Koliko dugo si radio na kolekciji?
— Počeo sam u martu 2015. To se tada formiralo kao ideja– izbor boja, formi, prve skice. U početku sam nacrtao 50–60 skica, od čega sam vremenom odabrao 10 koje su najbolje ocrtavale kolekciju.
Y.N: Da li je zatihne koliko meseci bilo teških trenutaka tokom kojih nisi znao da li ćeš sve izvesti?
— Bilo ih je. Ali, i kada mi se dešavalo da „padnem“ na nekoj prepreci, odmah sam „ustajao“. Tu ženu, koju sam želeo da predstavim, gledao sam kao svoj alter ego. Nisam želeo da je izneverim, jer bih time izneverio i sebe.
Y.N: Šta se dešava od BAFE-a?
— U martu je održana revija i u Subotici, mom rodnom gradu, u Savremenoj galeriji u Palati Rajhl, koja je bila veoma posećena. Kolekcija „Douleur“ je bila proširena i nosila je naziv „Douleur fatal“. Počeo sam da radim i narudžbe koje su pristigle, ujedno i da planiram novu kolekciju, koja će verovatno biti na jesen 2016. Imao sam fotografisanja, dogovorena su i nova, postoje i pregovori sa pojedinim javnim ličnostima koje bi nosile nešto iz kolekcije, ali videćemo šta možemo konkretno realizovati.
Y.N: Da li se dešava da ti inspiracija presuši i kako se boriš sa tim?
— Dešava se, ali uvek se nešto može smisliti. Naravno, 21. vek je i skoro već sve je izmišljeno , više je u pitanju igra forme, materijala i boja. Inspiraciju pronalazim u svom ličnom okruženju, životu, malim stvarima, osećajima, svakodnevnim trenucima, filmovima, porodici, prijateljima, u svemu. U meni se mora probuditi neka emocija, kako bih mogao da je pretočim na papir. Glavni pokretač moje inspiracije zapravo i jeste sama emocija.
Y.N: Šta je to po čemu bi voleo da te na “prvo oko” ljudi primete i zapamte?
— Kreacije u mojoj kolekciji odišu oštrim seksipilom, što je negde i moj potpis. Takođe bih voleo da ljudi primete moj logo DQ, i znamo da za svetske brendove najčešće prvo zapamte moj logo, pa onda sve ostalo. Sa godinama se menjaju stilovi određenog brenda, ali se ostaje dosledan nekoj glavnoj crti, i logo ostaje najprepoznatljiviji. Najviše bih bio ponosan na to da kada ljudi vide moj logo, bez reči znaju da sam to ja. Moj cilj je da ne pamte mene već moj rad. Jer, u stvari, moj rad je Ja.
Razgovarala Nina Mihas
