Neretko se desi da studenti žele da odu na studijsku razmenu ili celokupne studijske programe u inostranstvo i da su svesni prednosti koje im takvo iskustvo može doneti, ali se za taj korak ipak ne opredele. Najčešći razlog za odustajanje su nedostupnost informacija ili pogrešna saznanja koja negde u prolazu čuju iz nepouzdanih izvora. Ideja serije ovakvih tekstova je da, kroz lično iskustvo osobe koja je primljena na strani Univerzitet i koja je prošla celokupan process, pruže informacije i pomoć ljudima koji žele da odu na studije van zemlje.
Kad mora da se počne sa istraživanjem mogućnosti i uslova?
Za većinu inostranih fakulteta neophodno je da pošaljete dokumenta između oktobra i januara prethodne školske godine. Npr, ukoliko aplicirate za master studije koje počinju od septembra 2016. vi šaljete dokumenta do januara 2016. tj. osam meseci ranije. Verovatno vam ovo zvuči na neki način prerano jer se u našoj državi odluke uglavnom donose metodom „od danas do sutra”, ali morate se ranije odlučiti za ovaj korak zbog silne dokumentacije koja je neophodna. Neki fakulteti imaju konkurse otvorene i do juna, međutim, ukoliko želite da konkurišete za neku stipendiju, morate sve papire poslati uglavnom do januara ili februra.
Tehnički, vi morate skoro godinu dana ranije da počnete ozbiljno da pretražujete portale, da razmišljate gde biste otišli, koja oblast vas zanima i koji metodi učenja vam leže, jer se sistemi u velikoj meri razlikuju od našeg (u večini slučajeva na bolje). Logično, bitna stavka je i koliko novca imate na raspolaganju, što je najčešći problem i prepreka za studiranje na skupim iniostranim Univerzitetima kada vaša zemlja nije član Evropske Unije.
Šta pretražujem i gde?
Boleće vas glava od pretraživanja različitih sajtova, prilika i sigurno ćete se kao i ja pitati: ,,Da li je moguće da ne postoji sajt koji objedinjuje podatke o tome šta vam treba za inostrane studije, ili sa spiskom dostupnih stipendija i fondova? “ Problem je što svaki fakultet traži nešto drugo, mnoge stipendije su nekako skrivene i teško je doći do informacija o njima. Najviše znamo o tipovima stipendija poput Dositejeve stipendije koje imaju veoma visoke zahteve i daju se malom broju, pa to obeshrabri većinu ljudi. Dobra vest je da postoje i fondovi i načini finansiranja školovanja do kojih je teško doći, a sami uslovi nisu tako rigorozni. Ponekad se desi da se ne prijavi dovoljan broj ljudi, pa stipendije propadnu. O načinima finansiranja će biti detaljnije objašnjeno kasnije.
Većina razvijenih zemalja ima specijalizovane portale gde možete da nađete skoro sve informacije za stipendije i studije u toj zemlji. Francuska ima sajt Campus France, Holandija Study in Holland itd. Najverovatnije je da prostom pretragom na Google-u možete pronaći ovaj sajt za željenu zemlju. Holandija, recimo, ima veoma jednostavan sajt sa korisnim filterima gde možete ,,štiklirati“ zemlju iz koje ste, koju oblast želite da studirate i razne druge opcije. Na taj način, naći ćete sve prilike za koje možete da aplicirate. Naravno, nisu sve zemlje dobro organizovane poput Holandije, pa tako na francuskom sajtu nije baš sve prevedeno na engleski, na italijanskom sajtu ne postoje filteri, pa izgubite silno vreme dok pronađete opcije na koje možete da se prijavite. Takođe, neke zemlje i neki fakulteti su spremni da vam odgovore u kratkom roku na svaku nedoumicu i da vam maksimalno pomognu, a negde će vaš mejl završiti ko zna u kom folderu i odgovor verovatno nećete ni dobiti. Moje iskustvo je takvo da je Mastritski Univerzitet ogovorio samo dan nakon slanja mejla, a odgovor sa Sorbone sam čekala duže od tri nedelje.
Lakše je ukoliko su vam roditelji ili rodbina malo bogatiji pa možda možete ličnim sredstvima da se finansirate što znači da imate duži rok za slanje dokumenata, međutim, ovo uglavnom nije slučaj.
(U drugom delu možete pročitati o traženju stipendije i pretraživanju fakulteta za master studije)
Jelena Branković
