1.Pitanje:
Dao sam sve ispite pre nekog vremena, ostala je odbrana završnog rada, a ja još uvek nisam završio. Pisanje izrade ide sporo, a ja se plašim tog dana; što više vreme odmiče, sve me je veći strah .
Molim za pomoć.
Odgovor :
Polaganje završnog rada je već dugo vremena problematičan period u životima mnogih studenta. U nauci je to poznat fenomen – da kada se približimo cilju, naša aktivnost u jednom trenutku naglo slabi. To samo pokazuje da smo ljudska bića.
Polaganje završnog ispita se vezuje za ispit zrelosti i prekid našeg produženog detinjstva – studentskog života. U našem društvu nije dovoljno premošćen jaz izmedju studentskog i post-diplomskog zivota i posledice toga doživljavaju mnogi. Produktivnost na fakultetu polako opada, a raste anksioznost pri razmišljanju – “šta cemo posle toga”.
Taj strah je super, po mom mišljenju. On može da nam dobavi neophodnu energiju za organizaciju i planiranje života posle studija.
Drago mi je da ide, makar i sporo! To je dobra vezba istrajnosti!
Kao zaključak, nalazite se u periodu promena, kraja i početka, ali i donošenja odluka. Nešto od toga zvuči strašno. Ukoliko se prepustimo, pak, ostajemo bez diplome, a proživljavamo gotovo isto ono što bi proživeli i sa njom.
Ne predlažem da se oslanjate samo na motivaciju, vec na disciplinu i volju. Ovo jeste mučno, ali i zdravo, odgovorno i zrelo. Zapravo, beskrajno zabavno, ako uspete da sagledate na pravi način, kao i sve sto ide posle toga!
2. Pitanje :
Studiram nekoliko godina. Moj problem se sastoji u tome što, iako želim da napredujem u nekoj sferi mimo fakulteta, kada dođu ti retki slobodni trenuci, pribegavam opuštanju (televizija, internet, šetnja…) i nekako kao da sama sebe ne umem da nateram da nešto korisno radim. Šta bi mi Vi predlozili po tom pitanju?
Odgovor:
Više ljudi ne ume da se natera, nego što ume. Volja i inicijativa su sposobnosti koje se vežbaju. Vežba, naravno, traži da se radi ono što se uvežbava. Samostalna aktivnost zahteva visoko razvijenu volju, ali i odnos prema sebi (poštovanje sebe, svog vremena i svojih mogućnosti na prvom mestu) i odnos prema aktivnosti (želim da ovo naučim, da budem dobar/a u ovome, ili želim da postanem nešto).
Ukoliko se vec pojavila želja za napredkom u ‘nekoj sferi’, vi već ispunjavate većinu, ako ne i sve uslove za vežbu.
Početak je težak, i ja vas pozivam da podnesete teškoće započinjanja aktivnosti. Ljudi kada se vrate sa godišnjeg odmora govore da im je prva nedelja rada ‘ubistvo’, a već sledeća skoro kao po starom.
Takođe je važno odrediti u čemu želimo da napredujemo i imamo li vremena za to.
Da li ste se odlucili u kojoj sferi želite da napredujete? Kakve ste ciljeve sebi postavili? U ovom slučaju, stvari moramo da radimo po principu ‘jedno po jedno i korak po korak’. Ukoliko izaberemo previše oblasti – rasplinemo se, ukoliko postavimo previsoke ciljeve – demotivišemo se.
Na kraju, imate li dovoljno vremena za odmor? Da li ste nakon svojih obaveza dovoljno energični da se bavite još nečim? Šetnja i dremanje su zdravi i konstruktivni našini odmora (većini ljudi odgovara bifazni san).
Napredak u bilo kojoj sferi zahteva napor, u pošetku ne tako prijatan.
Što nije tako neprijatno jednom, kada to prihvatimo kao činjenicu.
3.Pitanje:
Meni nije slaba motivacija za učenje, nego me ubija to što slabo pamtim stvari koje naučim. Imam još par ispita (malo jačih) do kraja fakulteta, i vrlo teško mi ide spremanje istih. Kao da sam i ono malo radne navike izgubio time što sada nemam obavezna predavanja i vežbe, te sam kao raspusten (sto se obaveza na faksu tiče). Pokušavam da se motivišem na razne načine, ali je to kratkog veka, a i puno stvari mi odvlači pažnju (sport, druženje, tv)… Ne znam šta da radim, tj znam da moram da sedim i zagrejem stolicu, ali opet, slabo nekako ide, predloži nešto kako da se motivišem… Pozdrav
Odgovor :
Ni u jednom radu samo motivacija ne završava posao. Potrebno je i da se nateramo (ili da nas neko natera).
Na kraju ste fakulteta, tu i najjaci usporavaju. Samo sto je problem, ukoliko popustimo sa fakultetom na kraju, ostanemo bez diplome.
Ne znam šta Vas motiviše, nagrada ili kazna. Probajte da se počastite tekmom, druženjem tek kada završite učenje, ili da se kaznite ako ne učite. Zelećete da upražnjavate Vaše omiljene aktivnosti iako niste učili – nemojte. (Budite muško, budite dama).
Ovo je vreme kada se testirate – jesi ili nisi. Neće biti lako, jednostavno nije. Ali je lakše ako se upustite neko vreme, nego da ‘pipkate’ gradivo sa vremena na vreme.
Kraj je fakulteta, pa Vas verovatno brine kako je posle? Pocnite da planirate život nakon zadnjeg ispita.
4. Pitanje :
Poštovani,
Imam problem već duže vreme – lenj sam. Roditelji su mi obezbedili stan u kome živim sam, idealne uslove za rad i učenje, dovoljno novca za osnovno i nešto preko. U vezi sam koja me ispunjuje. Međutim, moj problem je lenjost – fizički i intelektualno. Da pojasnim- za proteklih par godina sam se značajno ugojio, prestao da dajem ispite, da idem na predavanja i da učim. Svaki dan mi je isti, sem par dana nedeljno kada se uveče vidim sa devojkom ili prijateljima.
Svaki dan pokušam da kažem sebi da je danas dosta, ali na kraju sednem da gledam film ili zaspim – i tako u krug. Više ne mogu da podnesem sebe, da sebi oprostim šanse koje sam propustio. Ukoliko imate bilo kakav savet kako da pomognem sebi a da nije onaj magazinski- ,,reci sebi da možeš to, veruj u sebe, pokreni se danas”, jako bi mi značilo.
Mislim da mi je potreban podsticaj, način i ključ da krenem, da počnem i da ne odustajem.
Odgovor:
Koncept ovog savetovanja je koncept samopomoći – sto znači da na naše predloge, čitaoci učine nešto. Bojim se da zbog toga i moje stručnije mišljenje neće ići dalje od magazinskih ‘uradi sam zato što to mozes’ saveta.
Čini mi se da je uzrok inertnosti u ovom slučaju nedostatak frustracije. Sa jedne strane nema ničeg da frustrira, sa druge strane izbegavate frustraciju koju donosi fakultet, rad, učenje…
Mnogi prijavljuju da im samostalno stanovanje ne prija, da ne umeju da žive sami, da budu sami. Sposobnost da se bude sam je odlika zrele ličnosti. Sposobnost da se podnosi samoća u radu zahteva sposobnost da u samoći podnosimo neprijatnosti koje rad donosi.
Šansi u životu ima onoliko koliko i teškoća. Žaljenje ne treba na nam ne da da idemo dalje, već pruži lekcije da nastavimo. Pozivam vas da razmislite sta želite. Da prihvatite teškoće oko Vas i u njima ne vidite samo patnju, već i mogućnost za razvijanje.
Na pitanja odgovarao psihološki savetnik Miloš Momčilović