Mašem vama, koji gledate u ekran – hrabro koračajmo, budimo svoji i živimo po svojim pravilima!
Draže mi je da živim po svojim, nego da povinujem kičmu pred tuđim pravilima. Draže mi je da sama mešam karte. Ne marim ako se koja izgubi iz spila. Draže mi je, da udahnem punim plućima, tako da ispunim svaki milimetar alveola. Draže mi je da koračam sigurno i čvrsto, nego nečujno, sporo, nevidljivo – stanjenih tetiva sa jako malo krvi. Draže mi je da slikam po tvome telu raznolikim bojama, nego da prođem i samo okrznem te. Došla sam da ostavim trag. Draže mi je da budem drugačija, nego da me proizvode u čuvenoj fabrici “ Lutkica”, sa sve svetlucavom etiketom. Recite – ona je luda, samo nemojte reći – ona je obična.
Draže mi je da doživim neuspeh (ja bih to nazvala – putem ka uspehu ) jer bez njega ne bih mogla da žongliram sa svim tim stvarima oko i u meni – slomio bi me najblaži povetarac. Draže mi je da se sama vadim sa dna i da naučim da plivam, nego da mi oni, mlitavih mišića, pružaju ruke. Draže mi je da idem težim putem, sama rušim stene i sklanjam drveće, nego da koračam već utabanom stazom, sa tako puno tuđih otisaka. Draže mi je da gledam levo i desno, gore i dole, nego da stavljam ruke na jagodice gledajuci samo pravo, makar to značilo da ću napraviti korak koji mnogi neće razumeti. Draže mi učenje na sopstvenim greškama, nego slušanje drugih – uradi to tako,osecaj se ovako i onako.Oni ne nose moje cipele, niti moj kaput, niti uveče leže na mom plavom jastuku sa žućkastim šarama, koje meni zaliče na zvezde. Možda ću napraviti nešto što drugima izgleda šašavo i pomalo besmisleno, ali zato ne dam moj kaput emocionalnih hladnoća i ne dam taj jastuk sa kojim šapućem kasno u noć.
Draže mi je da poštujem prvo sebe, a time ću i druge. Draža su mi dela, pored toga što sam veliki ljubitelj reči, dela nas oslikavaju. Draže mi je da primetim stvari koje drugi ne vide. Preuzimam rizik da će to ponekad pogoditi moje osetljive receptore i prouzrokovati bol. Draže mi je da ustanem gospođi u prevozu, nego da čekam da me ona pita. Draže mi je da sve shvatam dublje, makar to značilo pošten sat plakanja u četiri zida, nego da imam zakržljale neurone. Draže mi je da analiziram i posmatram detalje, kako bih videla dublju i širu sliku, makar to izazvalo visokofrekventne impulse. Draže mi je da provedem hiljadu noći sa jednom osobom, a ne jednu noć sa nekim šarlatanom. Onim koji je tu samo da iskoristi tvoje telo, koje bez imalo obzira prema sebi daješ u nečije paralizovane ruke sa slabašnim srce i polu otvorenim oči. Dodaj mašnicu ako možes da poklon bude što lepši. Draže mi je da sedim sama u svom cošku sa knjigom u rukama, nego okružena tim lažnim očima,usnama i dodirima. Draže mi je da poklanjam ljubav i budem ljubav, nego da jadikujem kako je nema nigde. Ljubav je u tebi. Kada kreneš da je tražiš kod drugih – nećeš je naći, ako je ne ponešeš sa sobom.
Drago mi je što ispred i iza mene idu moji zidovi. Zidovi – koje sam sama stvroila, sa ove dve naizgled slabašne, ženske ruke. Trebalo je dosta truda, obzirom da na početku nije htela ni jedna cigla da me sluša ili mozda nisam imala odgovarajući malter, ko će ga znati. Nisu preterano čvrsti ali su ipak zidovi, potkrade se tu poneka rupa, ali to je zjap za retke. To je put za njih. Drago mi je što nemam klizna vrata, kao ona u prodavnici “Luktica “, da može svako da uđe i izađe, kad i kako hoće. Oni posebni mogu da ponesu kofere, dobro došli su. Da slažem se -malo je tu, ali je dovoljno. Nema puno nameštaja, nema onih skupocenih figurica – šta će nam. Ukrasićemo prostor ljubavlju, poverenjem, uživanjem i upoznavanjem jedni drugih do srži. Takav prostor će sijati. Drago mi je što mi nismo tako – svi.
Mašem vama,da, da vama koji sad gledate u ekran, protrljajte oči, udahnite i živite po svom, sa svojim ljudima! Imate jedan život, ne gužvajte ga! Ne trošite ga na ljude koji se ne trude da vide prave vas, vas ispod kože! Svi ti ljudi oko vas su zapravo odraz vas samih. Ne bacajte život tako lako u kantu, jer on je vaš ! Ako treba da birate izmeđe mudrosti i lepote, birajte mudrost! Lepota se stiče. Lepota je došla iz onih nezakržljanih neurona, osetljivih receptora i uraganskog karaktera.Mudar, inteligentan i kreativan čovek je lep.
Kako samo tužno je – umreti pre vremena, a živeti u zabludi da si živ!
Jeste li vi živi ?
Angelina Stefanović