Svi vekovi redom
Da prođu u bedi
U samoći pustoj
Kraj jada i tuge.
Njena slika nikad
Ne može da bledi
Jer ta slika nije
Nije kao druge.
Ona sija stalno
Lik joj daje sjaj,
Ruši sve pred sobom
Zaborave sada.
To je ta lepota
I taj doživljaj,
Koji kroz vremena
Postoji i vlada.
Zagonetka to je
Svima nesaznajna,
Misterija neka
Skrivena u sjaju,
a dobrota njena
Večita i trajna,
Pred njom danas mnogi
Bez reči ostaju.
Živi ona tiho bez ikakvog zla,
U noćima mojim
U srcu i duši.
Živi ona tako,
U lepoti sva.
Slika njena svaku
Moju tugu ruši.
Daje postojanje
Svakom mome snu,
Ulepšava njega
Ukrasima svojim.
Kad god mi zatreba
Ona bude tu
Dok je slike njene
Do tad ja postojim.
Dragoslav Stepanić
Fotografija: citymagazine.rs