Vlasina forum je zvanično otvorila pomoćnica ministra omladine i sporta Snežana Klašnja, koja je iznela neke zabrinjavajuće statističke podatke koji se tiču mladih ljudi. Istakla je da Ministarstvo pomaže mladima kroz „Fond za mlade talente“, ali i putem ostalih programa među kojima je „Mladi su zakon“. Nakon izuzetno zanimljivog predavanja, odgovarala je na različita pitanja koja su se ticala problema funkcionisanja Kancelarija za mlade u različitim gradovima, ali i o položaju mladih u društvu.

YN: Svega 9 odsto mladih je član neke društvene organizacije. Da li je takva situacija jer misle da svojim učešćem ne mogu ništa da promene?

 – Mladi ljudi imaju mnogo izvora informisanja, ali u „šumi“ onoga što im se nudi, oni ne mogu da pronađu pravi. Sa druge strane, mi kao ministarstvo se upravo trudimo da dopremo do njih tj. da saznaju za sve konkurse koje im nudimo. Preko Krovne organizacije mladih Srbije finansirali smo jedan projekat kako da mladi budu bolje informisani i kako da se više uključe u društvo. Drugi razlog njihove nedovoljne aktivnosti je to što ne znaju koliko postoji Kancelarija za mlade ni šta mogu da potraže tamo. Mi se svakodnevno trudimo da im na to ukažemo, pre svega na benefite, a to mogu biti znanja koja su stekli kroz angažovanje u nekom udruženju, volonterskoj aktivnosti ili veštini. Takođe, angažovanjem mogu promeniti nešto što je važno njima, delu jedinice lokalne samouprave gde žive, državi ili svetu. Mladi moraju da steknu poverenje u državu tj. da se čuje njihov glas. Kada govorimo o uključenosti mladih, problem je kada se uključuju u neodgovarajući sistem vrednosti koji se razvija. Mlad čovek veoma lako može da postane radikalizovan, zato što je on posebno osetljiva kategorija. To se dešava jer su u fazi traganja za identitetom i smislom života. Ukoliko dođu u situaciju da nemaju podršku vršnjaka, porodice ili društva, povlače se u imaginarni svet  u kom ne postoji cenzura, a to su moderne tehnologije.

“Akcioni plan za zapošljavanje ima određene mere vezane za preduzetništvo, ali i jednu pod nazivom Paket za mlade. Mladi koji konkurišu mogu dobiti sredstva u iznosu od oko 160.000 dinara. Takođe, bitno je da imaju mentora ukoliko žele da se bave preduzetništvom – da ne bi odustali kada naiđu na prepreke. Loše je to što postoji dosta parafiskalnih nameta, koji remete da se brže osnuje i da uspešnije posluje firma.”

YN: Mladi u Srbiji su najviše izloženi riziku od siromaštva. Kako to mogu da promene i da se motivišu?

 – Nema dovoljno radnih mesta u Srbiji te smo gledali šta bi moglo biti potencijalno rešenje. Prvo je da mladi treba da se obučavaju, uče, stiču odgovarajuće kompetencije i zapošljavaju se u privatnoj ili državnoj firmi tj. rade za poslodavca. Drugo rešenje je da sami kreiraju posao i budu preduzetnici – imajte u vidu da sektor malih i srednjih preduzeća zapošljava oko 700.000 ljudi[1] u Srbiji. To je zaista ogroman broj i sva ta preduzeća donose veliki profit. Problem je sledeći – kako mlad čovek bez znanja i finansijske podrške može uopšte da pokrene neki posao? Ministarstvo omladine i sporta, ali i ostala, raspisuju javne konkurse za preduzetnike. Vlada je 2016. godinu proglasila „Godinom preduzetništva“, na predlog Ministarstva privrede, a mi smo to podržali. Na sajtu http://godinapreduzetnistva.rs/ možete videti konkurse, rezultate i mnogo dobrih informacija koje se tiču mladih ljudi. Mi smo, takođe, raspisivali konkurse koji su vezani za zapošljivost mladih. Konkretno, imali smo jedan konkurs u martu ove godine, a rezultati su objavljeni početkom juna. Zakonom o budžetu za 2016. godinu izdvojeno je 93 miliona dinara za programe za povećanje zapošljivosti. 77 miliona se odnosi na udruženja građana, a ostatak na jedinice lokalne samouprave. Ukoliko u nekoj jedinici tj. Kancelariji za mlade ima projekat kako da se zaposle mladi ljudi, oni mogu da apliciraju za ta sredstva. Neki od tih programa su za stručne prakse, karijerno savetovanje ili da se mladi obuče za deficitarna zanimanja i zaposle se. Nakon šest meseci uvek tražimo izveštaj da vidimo da li je projekat održiv. Takođe, često podržavamo projekte iskusnih preduzetnika i to na način da oni izlažu svoja iskustva onima koji su novi u tome. Podrška je jako bitna. Mi je dajemo u vidu pisma podrške i to onima čiju ideju prepoznamo kao dobru, ali nemamo dovoljno finansijskih sredstava u tom momentu da je i na taj način podržimo.

Ekipa Youth Now na intervjuu sa Snežanom

YN: Visokoobrazovanih u Srbiji ima 25%, što nije u skladu sa strategijom koja predviđa najmanje 35 odsto. Kako nadomestiti ovaj manjak?

 – Evropska strategija je dala željeni cilj za sve zemlje EU da do 2020. godine imaju 40 odsto visokoobrazovanih mladih ljudi uzrasta 30-34 godine. Kada je pravljena naša strategija, bilo je odmah jasno da smo daleko od tog cilja, jer je potrebno da prođe više godina da bi se iškolovao toliki broj. Ministarstvo prosvete pokušava da se približi ovoj cifri, tako što olakšava upis i završetak studija, ali i poboljšava njihov kvalitet. Naravno, povećali su i upisne kvote na fakultetima , pa sledstveno, i broj onih koji se upisuje u srednje škole i gimnazije. Onda dolazimo do drugog problema – savremeni svet zahteva visokoobrazovane, ali i one koji to nisu. Bitno je praktikovati dualno obrazovanje, a to je praksa tokom školovanja tj. da imate dovoljno preduzeća koja vas mogu primiti na istu, ali i mentora koji će vam pomagati.Takođe, treba da se afirmiše važnost celoživotnog učenja, jer to nije samo stvar posla, već i ličnoj razvoja za one koji to žele. Naravno, imate mlade ljudi koji su vrlo zadovoljni  svojim zanimanjem iako je ono na nivou srednje škole, odlični su majstori i to treba podržati. Svaka pozitivna angažovanost mlade osobe vodi ka pozitivnom učinku.

“Dobili smo projekat „Analiza regulatornog okvira preduzetništva tri najperspektivnije delatnosti, sa predlogom pojednostavljenja poslovanja za mlade preduzetnike i izdvojili smo tri grane, za koje smatramo da su najperspektivnije:

• IT

• Poljoprivreda

• Kreativna industrija”

YN: Kakvu strategiju planirate što se tiče Međunarodne saradnje i koje zemlje su prioritetne?

 – Za sada imamo veoma razvijenu saradnju sa zemljama Balkana, ali i sa zemljama u Evropi i Aziji. Naravno, prioritet nam je naš region – zbog sličnog govornog područja, kulture, tradicije, istorije i, na kraju krajeva, mnogo manje troškova je potrebno za saradnju. Saradnju imamo sa BiH i Republikom Srpskom, Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom i Slovenijom. Nedostaje nam Hrvatska, tako da je to definitivno naš cilj u narednom periodu. 2014. godine na Ekonomskom forumu zapadnih zemalja u Berlinu , premijer Vučić je pokrenuo inicijativu da se napravi regionalna kancelarija za saradnju mladih na zapadnom Balkanu. 2015. godine na održanom samitu u Beču doneta je deklaracija o osnivanju te kancelarije za mlade, formirana je  radna grupa koja je  do marta ove godine pripremila dokumenta za osnivanje. 4. jula u Parizu je bio održan ovogodišnji samit i tada je konačno potpisan sporazum od strane premijera svih učesnica procesa. Ta kancelarija je velika mogućnost za mlade, koristiće svoje fondove i mladi će moći da apliciraju. Sa druge strane, jedan od osnovih zadataka je da se mladi ljudi zbliže i da rade na kulturi, toleranciji i razumevanju.

Marija Tomić

Cvijeta Vujičić

Fotografije: Marko Tajdić

[1] Nacionalna služba za zapošljavanje