Gledam kako sporo prazniš čašu
u primorskom restoranu.

Tvoji gutljaji su mali
a zalogaji sve veći;
školjke nisu dovoljne,
umačeš hleb u saft i halapljivo gutaš.

Previše je to vina za tebe,
dok te krišom posmatram
znam da nećeš izdržati.

Ubrzo menjaš mesta
našim čašama.
Smešim se dok uživam
u poslednjim gutljajevima
obogaćen ukusom tvog ruža.

Ne, dušo, nisi rumena,
samo malo zaplićeš jezikom
i malo više nogama.

Ali, ja te pridržavam
dok gaziš rivijeru
sandalama boje nara.
Smeštam te u krevet
i poljubim u čelo.

Svedok sam tvojih zlatnih snova,
snova boje vina koje smo pili.

Pesma preuzeta sa mog bloga Miljanine legende