Završen #Digital2016

Treću godinu za redom Color Press Grupa organizuje „Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikaciji i medijima.

Drugi dan konferencije otvorio je Kajl Skot, ambasador SAD u Beogradu.

Kajl Skot: Veliko mi je zadovoljstvo da govorim na ovoj konferenciji. Organizatori su u najavama opisali kako sam ja prvi strani ambasador koji je došao u Srbiju i obratio se na srpskom videom na Jutjubu. Očito je svi živimo u sajber, digitalnoj eri. Mnoge digitalne tehnologije i društvene mreže menjanju život. Mnogi bi da se ukrcaju u ovaj digitalni brzi voz, a ako ne uspeju rizikuju da ostanu u prošlosti. Očito je da digitalni svet oblikuje kako radimo, kako živimo, kako smo u interakciji sa prijateljima, sa porodicom. Roboti zamenjuju radnika, a virtuelna realnost je pošle naše realnosti. Ali u politici, društvene mreže imaju veliki uticaj u predizbornim kampanja. Kandidati prilagođavaju svoje poruke u skladu sa povratnim informacijama koje dobiju. U svetu biznisa sve što je potrebno za novi početak su kompjuter, internet i ideja. Mladi preduzetnici sada imaju prednost da koriste nove tehnologije kako bi došli do investitora. Sve više ljudi koriste nove medije kao svoj izvor informisanja. I tu dolazimo do verodostojnosti određenih medija i izvora informisanja. Danas očekujemo instant odgovore na sve što nas interesuje. Samo se zapitajte – kada ste poslednji put ušli u banku, kada ste kupili poštansku marku? Društvene mreže imaju i svoju mračnu stranu. Sada se lako može sve saznati o nama, lako možemo postati mete i mogu se uzeti naši podaci. Društvene mreže su takođe prostor za ekstremne političke poruke. Internet je pogodan za sajber kriminal, za trgovinu ljudima, zloupotrebe dece. Neophodna je saradnja svih zemalja da bi se bezbednost obezbedila.

Sledi panel “All the President’s Men: Uloga tradicionalnih i novih medija u Predsedničkim izborima u SAD“. Učesnici: Aleksandra Joksimović, Centar za spoljnu politiku, Brent Sadler, N1, Srđa Popović, CANVAS, Denis Kolundžija. Moderator: Jelena Obućina

 

Brent Sadler: Nema granice kada su predizborne kampanje danas u pitanju. One često prevazilaze i komunikacijske sposobnosti. Digitalna revolucija je tu, predsednički izbori su top trending. Digitalna kampanja donela je pobedu Baraku Obamu. Videćemo da li će to biti slučaj i sada. Tradicionalni mediji spinuju koji kandidat želi da pobedi, to se vidi.

Denis Kolundžija: Hilari je zapravo održala prvu konferenciju za medije i konačno podlegla pritisku i počela medije da vodi sa sobom. Uloga protectiv poola je da izveštava iz minuta u minut šta kandidati rade. Ovde je pitanje zašto oba kandidata nisu podigli nivo komunikacije sa medijima, pogotovo Hilari. Tramp poslednjih meseci bira kojim medijima će dati intervju. Jesu li novinari sami krivi za to ili mediji favorizuju određene kandidate?! Postoje kanali komunikacije pomoću kojih su svi kandidati našli način da izbegnu tradicionalne medije. Da li je došlo vreme da su tradicionalni mediji nepotrebni?!

Aleksandra Joksimović: Ako govorimo o uopšte današnjem stanju u medijima, rekla bih da imamo generalnu informaciju, televizija, novine na određeni način gube onu ulogu koju su imali u prošlosti i to nema veze samo sa predizbornim kampanja. Posebno je interesantno digitalnih medija je da postoji povratna informacija. Stratezi kampanja imaju mogućnost da poruke koriguju, menjanju, prilagođavaju potrebama. Imali smo nekoliko tih medijskih revolucija u prošlosti. Broj pratilaca na društvenim medijima još uvek ne znači da je to i broj glasača, obično je suprotno.

Srđa Popović: Kada gledamo suštinu onoga što su inovacije u američkoj predsedničkoj kampanji, nije revolucija Baraka Obame bio samo broj lajkova na društvenim mrežama. Ona je bila revolucionarna jer je iz nečeg virtuelnog prenela u realan svet. Snaga digitalnih medija nije samo u tome koliko oni uspevaju da zasene tradicionalne medije, pitanje je šta oni proizvode u stvarnom svetu.

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

Sledi prezentacija “Drone powered solutions – the new digital reengineering” koju nam predstavlja Michal Mazur, PwC, Warsaw, Poland

Micheal Mazur: Ljudi me pitaju da li prodajem igračke ili snimam teroriste, naravno ni jedno od toga. Ova tehnologija korišćena je prvi put u ranim ’80-im. Danas govorimo o tome šta ova tehnologija može da promeni. Bitne karakteristike su digitalizacija, robotizacija i mašinsko učenje. Drone powered solutions osnovan u Poljskoj napravljen je da pomogne klijentima uz pomoć tehnologije drona. Fokus nam je na tome šta sve dronovi mogu da urade i kako da pomognu u data analizi i biznis procesu. Mi savetujemo kompanije kako da koriste dronove u tim procesima.

Sledi case study “Andrija i Anđelka – kako smo osvojili region” – Cast and crew live on stage. Učestvuju: Zorana Popović, Anđelka Prpić, Nina Radojčić, Aleksandar Radoš, PRVA TV. Moderator: Nevena Madžarević

 

Zorana Popović: 2012. je kupljena kanadska licenca, trebalo je dosta vremena da se taj projekat pojavi na ekranima. Na početku je najvažnije bilo naći glavne glumce, formirati ekipu i da se pojavi emiter koji će prepoznati ovaj format.

Aleksandar Radoš: Saradnja sa Zoranom i produkcijom postoji još od ranije. Imali smo već iskustva sa licenciranim serijama. Ali u tom periodu su bili aktuelniji talent show programi, ali naša televizija nije bila okrenuta ka toj formi. Zahvaljujući Zorani koja je imala strpljenja i zadržala licencu, serija je ugledala svetlost dana.

Anđelka Prpić: Kad god smo nesrećni što nam je neka prilika promakla, u suštini kad vratim film unazad, verovatno je dobro što se akumulirala ta energija i neko iskustvo, životno pre svega, koje je potrebno za rad na ovoj seriji, ali i ta želja da pokažete sve ono što niste imali prilike do sada. Mislim da vredi da se čeka, jer nisam radila puno projekata, ali radila sam odlične projekte, na čelu sa “Andrijom i Anđelkom”. Da, bilo je insinuacija, ljudi nisu znali da ja imam svoju porodicu, bilo je pitanja kako naši partneri reaguju.

Nina Radojčić: Postojeća baza popularnosti je bila značajna za PR, ali bilo je potrebno objasniti da su to drugi likovi, a posebno objasniti da oni nisu i privatno par. To je bila prva osnova. Imali smo jače adute za marketing, nego da koristimo upravo to kao adut za PR.

Sledi panel “#Social2016: Kako na društvenim mrežama gasimo požare i palimo vatre u srcima kupaca i glasača”. Učesnici: Ivan Agbaba, Mirjana Vladisavljević, Boris Milićević, Mirjana Mimica Radojević, Dragan Varagić. Moderator: Tanja Vojtehovski

 

Mirjana Mimica Radojević: Postoji mogućnost da ima reketiranja, ali mislim da blogeri nisu takvi. Ja to ne bih uradila, možda bih pristala da napišem nešto loše za konkurentnu stranu, ali kad ja mislim loše.

Ivan Agbaba: To se dešava, neću da kažem da se to desilo sa Tonusom. Ali to se redovno dešava, kako to rade mediji, to rade i blogeri i oni koji imaju mnogo pratilaca.

Boris Milićević: Pošto su offline mediji postali PR agencija, uopšte me ne čudi što su društvene mreže i građansko novinarstvo postali i idu ka tom modelu PR poslovanja. Da ima i reketiranja.

Mirjana Vladisavljević: Prva stvar oko koje se digla čitava frka jeste što su ti ljudi izabrani da idu u Tursku sa Big Blueom. Ti ljudi su nasmejani, veseli, divni, i vi imate pravo da pošaljete onoga ko znate da će taj posao lepo da odradi. Niko nikoga nije terao da ide, ljudi su otišli tamo i pisali ono što su zaista videli i jedino što smo od njih tražili jeste da koriste haštag #BigBlueTurska2016 jer nam je to bilo važno.

Ivan Agbaba: Instrukcije su bile kako je Mira rekla. Bilo nam je super dok nismo videli neke stručnjake koji su nas okarakterisali kao izveštače iz ratnog stanja, a mi smo tamo poslati da se slikamo na plaži i da, slikali smo se na plaži. Bilo je onih koji se lično nama obraćaju kao pojedincima i oni drugi koji su nas nazivali drugačije, tipa onlajn prostitukama. Gomila ne sme da ti lično kaže to, nego tamo lajkuje. Ispalo je da ja nikad nisam otišao negde da nešto platim i slično. Da je uslov bio da idemo u Tursku samo da bi tvitovali lepo, ne bi išli u Tursku.

Dragan Varagić: Prva stvar je ljubomora, čista ljubomora. Zašto ja nisam išao, to je jedna priča. Druga priča je priča koja se stalno dešava, jer postoji određena grupa ljudi koja se pojavljuje na određenim događajima, njih 20-30. I naravno da to smeta nekim drugima, zašto su ti non-stop tamo. Najvažnija stvar oko ove afere, jako je važno da se tresla gora rodio se miš. U slučaju Tonusa i o ovom slučaju desio se zbog loše komunikacije kompanije. Big Blue nije odreagovala tamo gde je bilo najviše komunikacije na Fejsbuku, nego je na Tviteru, znači pogrešan kanal komunikacije.

Boris Milićević: Iz svog ličnog iskustva znam da su botovi jedna dobra stvar u suštini. Sigurno ovde ima novinara koji su pre 15, 20 godina pisali sami sebi pisma čitalaca. Ja sam botove koristio da bi neke teme doveo na mreže. Nikome nisam naređivao ili platio da komentariše po sajtovima, oni su to dobrovoljno to radili. Istinita slika ne postoji.

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

Sledi razgovor 1 na 1 sa Lazarom Džamićem, marketing konsultantom. Moderator: Marina Kosanović

Lazar Džamić: Google je lajfstajl, to nije posao. Taj posao živite 24 sata. Posle ličnih okolnosti i gde smo u porodici sve stavili na papir, reklo nam je bolje da živite u Beogradu a ne u Londonu. Želim da pišem full time, radim sa autističnom decom. Kad sam bio mlađi želeo sam da naučim i bilo je mnogo drugih okolnosti. Smatram da svako treba da živi bar malo u inostranstvu da nauči i vidi taj sistem. Sada je bilo vreme da probamo nešto drugo. Jedino vreme ne možete da kupite, vreme je skuplje od heroina, uranijuma, to je najskuplja stvar u Britaniji. Mnogo ljudi mora da prođe kroz pakao od 20-30 godina da bi imao to vreme. Kad sam došli u London on je bio na vrhuncu. Bilo je para, sve je bilo moguće, 150 nacija, sve je bilo pomešano. Jedna druga ideologija preuzela je zemlju i ona je postala surovija, mnoge kampanje su došle i postalo je agresivnije mesto za život. I onda je došao Brexit. Neke osobine se sada po prvi put ispoljavaju tamo, a nama su mnogo ranije bile normalne.

Mi moramo da postanemo majstori pripovedanja. Ali, to nije ništa novo, to je oduvek bilo tako. Vrlo lako je ignorisati stvari onlajn, jedan klik i to je to. Treba uhvatiti pažnju publike. Pripovedanje je jedina tehnika. Mnogo je irelevantnog oglašavanja. 40.000 signala ostavi svaka osoba za sobom tokom jednog meseca. Postoji ogromna količina podataka u sistemu, pametne kompanije to koriste za relevantan marketing.

Sledi panel “Nacionalni emiteri u digitalnom dobu“. Učesnici: Manja Grčić, Antena Grupa, Milomir Marić, Happy TV, Željko Ivanović, Vijesti, Elvir Svrakić, Hayat Sarajevo. Moderator: Minja Miletić, N1

Manja Grčić: Ako pričamo o delu sveta u kom mi poslujemo, mislim da se neki stvari menjaju, ali mnogo sporije nego u Americi i Zapadnoj Evropi. Gledanje televizije je najjeftiniji vid zabave i okupljanje porodice. Što se tiče filmova i serija i kod nas se način gledanja tog sadržaja menja. A televizija ima primat i dalje u takmičarskim programima, live programima, sportskim programima. Ključ je sadržaj, najpre domaći sadržaj i tu se jedino možemo razlikovati.

Željko Ivanović: Ja mislim da će ta ekspanzija ili to pomeranje publike sa televizije ići mnogo brže nego što mi mislimo. Da je neko pre 10 godina rekao da ćemo biti danas u toj eri, da će print da bude tako ugrožen, da će tiraži svi da odu za 50 ili 60 odsto dole i da će ljudi brže da se pomeraju onlajn, niko ne bi verovao. Još jedna stvar je jako važna, sve se okreće prema kupcu. Nekada su urednici određivali kada ćete da gledate film, seriju, vesti. Sad sve može da se gleda kad vi želite. Filozofija emitera se okreće ka gledaocu.

Milomir Marić: Ja sam se osećao posramljeno kad sam poneo svoj dugometražni film u Beč pre 10-ak godina i kad su mene videli sa rolnama filma, 35mm, oni su mislili da nisam normalan. Koliko se to sve promenilo. Bio sam ponosan kada sam kupio 500 VHS kaseta domaćih filmova, sada od toga nije ostalo ništa, ni jedna VHS kaseta ne može da funkcioniše. Tad mi je to bilo fantastično.

Elvir Svrakić: U ovom momentu, govorimo BIH, gde imamo 7 tv stanica, ako ne dođe do povezanosti sa tehnologijom završiće kao dinosaurusi. Znam da bar 5 ne razmišlja o tome, ne razmišlja kako može doći do gleadoca. Mnogo mogućnosti postoji. Televizija je dobila više pozitivnog nego negativnog, samo je poenta ko će znati da na najjednostavniji način dođe do publike. Mnogi mediji spavaju i ne razmišljaju, ne idu napred.

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

Sledi panel “Srce (i novčanik) na teren: Sportska prava u godini Eura i Olimpijskih igara“. Učesnici: Milan Đukić, RK Vojvodina, Damir Štajner, Olimpijski komitet Srbije, Tomaž Ambrožič, Sport Media Focus, Slovenija, Zoran Šćepanović, ex predsednik FK Vojvodina, Zoran Marković, RTS. Slaviša Veselinović. Moderator: Slobodan Georgijev

Tomaž Ambrožič: Mi imamo velika očekivanja i velike želje i pre svega velika potraživanja, mislim da principi u Engelskoj važe i ovde, samo je manje novca. Sportski klubovi, savezi, klubovi imaju troškove ako žele da se takmiče na visokom nivou. Još ima puno klubova u Premier ligi koja košta 2 miliona funti, kad se to prenese u naše okvire po istim principima ovde trebalo da košta 100 hiljada evra. Ali mi nemamo to tržište. Slovenačka fudbalska liga je prešla sa nacionalne na komercijalne emitere kako bi se ti programi više gledali i to je uspelo. Time se počela razvijati realna marketinška platforma. Ako taj trend gledanosti uspe da se podigne to će biti odlično, ali slovenački klubovi neće imati od toga toliko veliku zaradu.

Slaviša Veselinović: Kupovali smo gledane programe, 35-40% najgledanijih su sportski. Mi smo ABA ligu prenosili potpuno besplatno i oni su tu našli interes jer su pronašli sponzore. Ono što je problem jeste malo tržište, to ne može da se poredi sa Nemačkom, Engleskom, Španijom. Možda je rešenje u objedinjavanju tog tržišta kao što je uradila ABA liga.

Milan Đukić: Sport je ozbiljna privredna grana. Vrlo je zanimljiva situacija. RTS da nije izašao u susret mi ne bismo igrali Ligu šampion. Vi dobijete specifikaciju onoga što morate da uradite, a klubovi to moraju sami da urade. HD prenos koji počinje u minut tačno, šta sme da se vidi… To je ozbiljan događaj. Mi smo nažalost tu gde jesmo. Klubovima je data mogućnost da sami traže ko će da prenosi utakmice.

Zoran Marković: RTS se trudi da ima najznačajnije i najveće događaje. I to u datim trenucima možda i nema cenu, kada je u pitanju reprezentacija. Isto se tako trudimo da zadovoljimo sve potrebe naših saveza, jer smo u prilici da radimo direktne prenose naših takmičenja. Mi smo bili na udaru kritika kada smo prenosili domaću fudbalsku ligu jer nije bilo publike na utakmicama. Verujte da je gledaniji bio OFK Beograd nego neki veliki klubovi. Mi se trudimo da radimo velike događaje i to će nam biti prioritet. Marketinški je RTS zaradio tokom Olimpijskih igara, pokriveni su svi troškovi. Ne idemo po svaku cenu da zaradimo, idemo bar da budemo na nuli.

Damir Štajner: Vrhunski sport postaje društvo za bogate. Ne moraju da učestvuju najbolji, već onaj ko ima da plati. Tražimo novac, pokušavamo da nađemo alternativne izvore finansiranja, ne zato što imamo malo, nego smo malo tržište koje ne može da ide u korak sa svetom. Međunarodni olimpijski komitet ne dozvoljava nacionalnim komitetima da zarađuju od prodaje prava prenosa. Pretpostavljam da ni RTS ne može da proda sekunde u istom odnosu koliko su platili prava.

Zoran Avramović: Trenutno imamo evropski fudbalski imperijalizam. Mi mali treba da sredimo klub, da sredimo takmičenje i da igramo utakmice. Treba napraviti sistem da na stadionima ima publike. U Španiji su dobili naređenje da tamo gde je prazno na tribinama prekriju reklamama. Kod nas, osim kad igra Zvezda, svaki kadar je prazan. Više kamermana i reportažnih kola ima nego publike. Osnov svega je pun stadion. Sve zavisi od broja ljudi.

Publika je tokom panela učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

U poslednjem panelu “New Walls, Old Curtains-Mediji na Balkanu u atmosferi novog hladnog rata” učestvovali su Jelka Jovanović – “Novi magazin”, Bojan Bilbija – “Politika”, Dragan J. Vučićević – “Informer” i Saša Milinović – Telegram Media Grupa, Zagreb. Moderator je bila Aristea Stakića sa RTV-a.

Bojan Bilbija: Ne može se govoriti o hladnom ratu, danas imamo sasvim drugačiju situaciju, ali postoji konfrontacija velikih sila i na medijskom nivou. Ne možemo govoriti da je reč o hladnom ratu kakav smo nekad imali.

Saša Milinović: U digitalnim medijima je to manje izraženo nego u printu. Ja bih pre rekao da postoje takve stvari ali one su vezane više za ekonomske stvari. Više su mediji orijentisani na finansijske, ekonomske aspekte. Mogli bismo reći da smo pristrani na tu stranu.

Jelka Jovanović: Naravno da mediji vrlo aktivno učestvuju u onome što možete zvati i hladni rat. Veoma mediji učestvuju, povlače nogu često. Danas, za razliku od ranije kad smo imali državne medije u službi politike, imamo paradržavne medije. Naravno da mediji to rade i nekad idu dva tri koraka ispred onoga što im treba reći.

Dragan J. Vučićević: Bez ikakvog osnova govorite da smo mi paradržavni mediji. Govorite o najčitanijoj dnevnoj novini. Da smo paradržavni, ne bi ljudi to kupovali. Pošto ne znamo kako ćemo da kažemo to ne valja, onda lepimo etikete, Vučićeve novine, paradržavne. Za razliku od ovih zapadnih medija koji ne kriju ko ih plaća, ja nikad nisam dobio ni jednu paru. Zašto sam onda ja ruski plaćenik? Zato što nosim Putinovu masku na Ajfonu. Zato što verujem u nešto.

Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

Ukoliko ste propustili konferenciju, možete pogledati prenos na sledećem linku:

https://www.youtube.com/watch?v=Yn_NKGoj5kc

Ovim je završena konferencija #Digital2016! Vidimo se 2017!

Izvor: Svet.rs