U vremenu kada imamo previše istih lica i ne tako uzornih modela, novo osveženje iz sveta modelinga jeste mlada Una Vidaković koja donosi novu energiju i zdrav stav. Pored “ELLE” naslovne strane i editorijala, fotografisala se za magazin “Lepota i Zdravlje”, za magazin “ELLE” u rubrici style for less, pojavila se na beauty kampanji Dragana Vurdelje i fotografisala još nekoliko mini kampanja za beogradske dizajnere, poput sjajnog Predraga Đuknića. S obzirom na to da je Una na početku karijere, utoliko je razgovor sa njom bio poseban, pun iskrenosti i živosti.
1. Koliko se promenio tvoj život od kad si započela karijeru modela?
Od kada sam započela karijeru, moj život se znatno i vidno promenio. Znatno u smislu da se osećam bolje, važnije i prilično ispunjeno. A vidno, zato što sam primetila pozitivne reakcije okoline u mom prisustvu, kao i momente u kojima me obasipuju lepim komentarima.
2. Čime se baviš pored modelinga?
Prvenstveno, studiram Medicinski fakultet u Nišu, gde trenutno živim i gde sam rođena. Pored toga, upisala sam i Poslovnu ekonomiju. Trenutno imam zadovoljstvo da radim kao učitelj engleskog jezika za japanske državljane, zbog čega intenzivno učim kineski i japanski, a grčki jezik mi je na neki način maternji, s obzirom da sam odrasla na Kipru.
3.Sa kime bi u budućnosti želela da ostvariš saradnju?
Ne bih želela da zvučim arogantno i neumereno, ali s obzirom da znam svoje sposobnosti i koliko mogu da se posvetim ovom pozivu, sebe u nekoj bliskoj budućnosti vidim u saradnji sa svetskim fotografom Mariom Testinom.
4. Kako izgledaju pripreme za snimanja?
S obzirom na moje iskustvo u pripremama, za snimanje mogu zaključiti da postoji timski duh i da svi članovi tima koji sudeluju u realizaciji postavljenih ciljeva su vrlo predani, odgovorni i profesionalni. Na samim pripremama osećam se do te mere slobodno da mi šminka, frizura i garderoba doprinose da dam svoj maksimum od sebe u tom trenutku.
5. Koje su dobre i loše strane modelinga?
Ako pričamo o generalnom modelingu, dobre strane koje mogu odvojiti su to što od sebe, tačnije svog imena, prezima i lika mogu da stvorim brend, zatim putovanja u različite zemlje, sticanje mnogo prijatelja, upoznavanje različitih kultura. Jedan proces koji podrazumeva dosta rada na sebi i time se postaje ozbiljniji i jači. Negativne strane modelinga su sve prisutnije eksplotacije i nepravdeno osuđivanje svoga tela i izlaganje zdravlja lošim navikama u ishrani. Pogrešna predstava ili dovođenje u zabludu auditorijuma široke mase da su osobe koje se bave modelingom lepe i površne, glupe i promiskuitetne.
6. Da li nailaziš na predrasude o manekenkama i koji je tvoj stav povodom toga?
Često se srećem sa izjavama čija je osnova bazirana na predrasudama na takav način i sa takvim pogledom na osobe koje se bave ovom delatnošću, da nas bez pardona stavljaju u isti koš i da nam dodeljuju etikete lakih, prosečno obrazovanih i povodljivih osoba. Moje iskustvo pak kaže da to baš nije tako i da sam u saradnji sa mnogim devojkama shvatila da imaju širinu u pogledu na život, ali i po mnogim drugim bitnim pitanjima.
7. Kako opisuješ lični stil odevanja?
Moj stil je rock / casual, mada uvek mogu da nosim i elegantnu garderobu.
8. Koliko je žrtve potrebno za ulazak u svet model?
Da bi ovaj posao bio profesionalan i kvalitetan, što za druge ljude izgleda glamurozno i luksuzno, potrebno je mnogo više truda i odricanja u odnosu na ono što se u spoljnom svetu vidi. Ako krenemo od samog jutra, bitno je da se počne veoma rano, da se redovno trenira, ide na slikanja koja nekad traju i po čitav dan. Pritom, treba da budeš nasmejan, raspoložen i ako ti nije do smeha. Iz mog iskustva ponekad je veoma teško uklopiti obaveze na fakultetu, biti socijalno dostupan, a opet propratiti sve zahteve gore pomenute. Vrlo je bitno održati zdravi duh i zdravo telo, jer u periodima teškoća ili prepreka čovek dođe do trenutka pucanja, lomljenja između modelinga i fakulteta, čemu kumuje brz način života. Smatram da se uz disciplinu i rad mogu zadovoljiti prvenstveno lične potrebe, a onda i zahtevi okoline.
Branka Čvorović
Jovana Pešić
Fotografije: Mirko Tabašević i Miša Obradović