Ćute tišine
koje su rekle
sve
što se moglo reći
između odbleska
i svetiljke
tinja jedan korak
nedostajanja
u koji su utonule ruke
zavučene
u širine kaputa.
Namignem mesecu
sa oba oka
zažmurim
zamislim
da plešemo po aveniji
klavirskih dirki
sjaje se kapi kiše
iz kojih sanjaju
dve-tri pesme
o svom svitanju
kada padne mrak
i isključe se sva svetla
iza očiju
otplešu još dve note
od svetiljke do klupe
utišaju se
i odu
na spavanje.
Ivana Pantelić
Izvor fotografije: pixabay.com