Prenosimo sa sajta Nemački kutak uz odobrenje.
Nemačka ima veoma specifičan sistem obrazovanja koji je retko kom strancu jasan u početku. Njihov sistem ima svoje mane i prednosti, ali bi se moglo na osnovu ekonomije i stručnog kadra zaključiti da prednosti ipak preovladavaju. U ovom tekstu ću pisati o visokom obrazovanju, predstaviti vrste fakulteta, navesti njihove prednosti i name i dati po koji konkretan primer tih vrsta fakulteta.
Integrisani Univerzitet
Pre nego što se objasne razlike, bitno je objasniti šta je fakultet u Nemačkoj s obzirom na to da se razlikuje od koncepta fakulteta u Srbiji. Za razliku od Srbije, kao uglavnom i u ostatku sveta, u Nemačkoj postoje takozvani integrisani univerziteti, dok u Srbiji državni univerziteti imaju konfederalnu strukturu[1].
Kada nekoga u Beogradu pitate gde i šta studira, dobićete odgovore npr. na FON-u, na ETF-u, na Filološkom, na Ekonomskom. Ako pogledate na LinkedIn-u, neko ko je završio FON napisaće verovatno Faculty of Organizational Sciences, Belgrade. S druge strane kad pitate nekog u Berlinu šta i gde studira dobićete odgovore kao što su informacione sisteme, molekularnu biologiju, softversko inžinjerstvo, računovodstvo i kontroling itd. Primarni je odgovor je smer. Uglavnom bez potpitanja nećete dobiti odgovor gde studiraju, tj na kojoj ustanovi. Za Informacione sisteme odgovor bi mogao biti na Univerzitetu za Tehnologiju i Privredu (HTW Berlin), za molekularnu biologiju odgovor bi mogao biti na Humboldtu (Humbolt Universität), za računovostvo i kontrolig bi to moglo biti Univerzitet za Privredu i Pravo (HWR Berlin). Niko ne pominje o kom fakultetu se radi, već smer i nakon toga eventualno ime univerziteta. Dakle, naslov teksta je zapravo zabluda, jer ne postoje vrste fakulteta, već tri vrste univerziteta. To su, bez ikakvog posebnog redosleda: Universität, Hochschule i Dual Hochschule. Bitno je naglasiti da za bilo koju vrstu univerziteta da se odlučite na kraju dobijate istu diplomu tj. bachelor ili master i u zavisnosti od smera to je onda npr. Bachelor of Science ili Bachelor of Arts, tj. Master of Science ili Master of Arts. Shodno tome, neko ko je završio FON bi po toj logici na LinkedIn-u trebao da stavi University of Belgrade.
Hochschule
Hohšule (Hochschule), na engleskom University of Applied Sciences, u bukvalnom prevodu znači viša škola, što je ujedno i pogrešan prevod na srpskom. Neki bi rekli da su to strukovne studije, jer dosta liče. Međutim, ni to nije baš najadekvatniji prevod, jer po www.edukacija.rs nakon strukovnih studija dobijate diplomu bachelor app. Na hohšule dobijate istu diplomu kao i na ostalim vrstama univerziteta.
Elem, ove studije po stilu organizacije podsećaju na školu. Predavanja su propisana planom i programom i mogućnost izbornih predmeta je veoma mala. Sa jedne strane to je prednost, jer je plan i program napisan od vrhunskih stručnjaka i veoma je relevantan za trenutno i buduće stanje na tržištu rada. Tako da skoro sve što učite možete kasnije sa ogromnom verovatnoćom direktno ili indirektno iskoristiti u praksi. Sa druge strane, neki delovi struke vas možda neće zanimati i ne želite da idete u tom smeru profesionalno, ali ipak morate da položite te kurseve. Hohšule se po pravilu ne bavi svojim istraživanjima, već radi u kooperaciji sa preduzećima. Tokom studija verovatno nećete morati nikad da čitate poslednje naučne radove sa konferencija iz vaše oblasti (osim naravno za završni rad), da pišete radove na tu temu i da istražujete. Naprotiv, studije će obilovati sa dosta projekata gde ćete raditi po najnovijim standardima i sa modernim tehnologijama koje ćete susresti u praksi ili koje će postati komercijalizovane u dogledno vreme. Ovo ne znači da se teorija ne uči! Projekti su često u kooparciji sa firmama tako da rešavate njihove probleme primenom znanja sa predavanja i vežbanja. Ovo je odlična prilika da ostvarite kontakte sa vašim potencijalnim prvim full-time poslodavcem. Druga prilika gde možete da ostvarite dobar kontakt je tokom obavezne i plaćene prakse u struci u trajanju od minimalno jednog semestra. Nju možete sami naći, a sa ogromnom verovatnoćom će vam pomoći i profesori ili Career Center sa svojim kontaktima i preporukama. Profesori su uglavnom doktori iz svojih oblasti sa ogromnim iskustvom iz prakse iz većih firmi i korporacija. Tokom svojih studija na hohšule susreo sam se sa ljudima iz Mercedesa[2], Google-a, Deutsche Bank, SAP-a, BMW-a, ECB-a[3], Siemens-a, Bosch-a i mnogih drugih firmi koje su ovde dosta ugledne, ali u Srbiji nisu baš najpoznatije. Pored projekata ima naravno i ispita koji obuhvataju celokupno gradivo, dok uspešno završeni projekti predstavljaju uslov za izlazak na ispit.
Da ne bude zabune, nisam se samo ja susreo sa navedenim profesorima, nego svi pošto predavanja nisu pretrpana studentima tako da svi imaju lični kontakt sa profesorom. Vrsta kontakata zavisi od profesora i po mom iskustvu je uvek bio veoma prijateljski, sa dosta korisnih saveta i preporuka. Možda ovo zvuči čudno, pa da razjasnim još jednu moguću zabunu. Nisam samo ja taj koji je imao prijateljski odnos sa profesorima, već svi. Totalno je normalno da studenti prilaze i da pitaju za neku vrstu pomoći i u ogromnom broju slučajeva dobićete istu ili bar putokaz (naravno nikako išta u smeru da kasnije predate rad ili slično). Štaviše, dosta profesora svraća na velike studentske žurke i festivale na univerzitetu tako da sa njim/njoj popijete i koje pivo, vino, šotove ili šta već. Pa čak i domaću rakiju.
Za strance je hohšule odličan izbor, jer je lakše uspostaviti kontakte u manjim zajednicama i za praktičan deo su jezičke barijere dosta manje. Ipak ako težite akademskoj karijeri, onda ova vrsta fakulteta nije najoptimalniji izbor iako ne zatvara vrata istoj.
Jedna od najvećih mana ove vrste univerziteta je što je preteča Fahhohšule (Fachhochschule) koja je imala niži rang tako da niste dobijali bachelor ili master diplomu kao danas. Prema nekom opštem utisku, na fahhohšule se gledalo kao u Srbiji na višu školu. Posledica toga je da u manjim firmama veliki broj ljudi starije genaracije (tj. menadžera) i dalje ovo misli. Ali ti ljudi ne znaju ni za bachelor-master sistem školovanja. Vremenom će se ovo ipak promenti, jer mlađe generacije znaju o čemu se radi.
Dual Hochschule
Dualna Hohšule, na engleskom Cooperative State University, je veoma slična običnoj hohšule. Dosta je praktična, pored završnih ispita koji obuhvataju celokupno gradivo, imate projekte tokom cele godine gde radite uglavnom u kooperaciji sa nekim preduzećem reševajući njihove problem primenjujući najmodernije standarde i tehnologije kao i znanje sa predavanja. Takođe, predavanje nisu pretrpana tako da svako uspostavi kontakt sa profesorima koji je uglavnom veoma prijateljski nastrojen.
Razliku je najlakše opisati na primeru. Zamislite da idete tri meseca na predavanja, pa imate ispitni rok, pa tri meseca radite u IBM-u. Pa tri meseca imate predavanja pa ispite, pa nakon toga radite tri meseca u IBM-u u drugom odeljenju i timu. Pa onda opet tri meseca predavanja i ispiti, pa opet radite u IBM-u u nekom novom odeljenju i tako u krug. Pritom, svaki tim i odeljenje u kome radite je veoma usko vezan sa smerom studiranja. Uz to, sve vreme, svejedno da li ste u fazi rada ili u fazi studiranja dobijate platu koja uglavnom iznosi izmedju 1000 i 1400 evra neto. Nemci bi vas u ovom primeru zvali IBM student. Nakon što završe studije, dualni studenti uglavnom ostanu u firmi gde su “studirali”. Da ne bude zabune, ne nudi samo IBM ovako nešto već mnogo firmi kako veća preduzeća kao npr. Bayer, Siemens, SAP, Coca Cola itd., tako i manja preduzeća koja nisu poznata na Balkanu.
Dual Hochschule je zapravo kooperacija jednog univerziteta tj. jedne Dual Hochschule i više preduzeća. Vi kao student uglavnom konkurišete u firmi npr. u Poršeu koji trenutno ima konkurs za 8 smerova. Ako vas Porše primi onda vas šalju na univerzitet sa kojim oni saradjuju. Na predavanjima neće biti samo studenti iz Poršea, već ćete upoznati studente iz svih mogućih firmi. Prednost ove vrste univerziteta je da tokom studiranja sakupite dosta iskustva iz struke koje će sigurno biti od pomoći oko odluke kojom karijerom bi se bavili. Takođe, imate konstantne prihode. Mana je da nemate baš puno slobodnog vremena, nemate raspuste i slobodu koju imaju drugi studenti. Imate godišnji odmor. Naravno možete da preskočite predavanja i vežbe na univerzitetu, ali ako na kraju ne polažete ispite u predvidjenim rokovima onda letite napolje.
Slično hohšule, preteče dualne hohšule je Berufsakademie, što u slobodnom prevodu znači “strukovna akdemija”. Ona je po mom mišljenju pandan strukovnim studijama u Srbiji. To znači da onomad niste dobijali istu bachelor diplomu i shodno tome te studije su imale niži rang. Uglavnom u manjim firmama veliki broj ljudi starije genaracije nije informisan o promena i bachelor-master programu. Interesantan je podatak da nema mnogo master studija u ponudi na dualnim hohšulama, ali ima dovoljno doktorskih pozicija koje su malo drugačije organizovane od bachelor i master studija.
Universität
Univerzität, na engleskom University, je vrsta školovanja najsličnija fakultetima u Srbiji. Za razliku od hohšule nemate propisan plan i program, već imate odredjene kataloge za vaš smer koji predstavljaju grupu predavanja. Iz tih kataloga onda treba da odradite odredjeni broj predavanja. Pošto se predavanja nalaze u katalozima različitih smerova, možete lako da upoznate studente drugih smerova. Na primer, isto predavanje iz statistke mogu da posećuju matematičari, statističari, mašinci, informatičari itd. Prednost kataloga je da možete da radite ono što vas najviše zanima. Mana je da dosta studenata ide linijom manjeg otpora pa bira najlakša predavanja koja u skupu nisu baš najoptimalnija priprema za tržište rada.
Predavanja su uglavnom u velikim grupama tako da ima dosta manje prostora za pitanja i mogućnosti za upoznavanje profesora. Uz to, predavanja uglavnom drže PhD kandidati, jer je profesor okupiran svojim istraživanjem. To ne znači da ne možete da doprete do njega, da nije prijateljski nastrojen i da nije moguće uspostaviti kontakt, već da nema dovoljno vremena da upozna sve studente. Veoma često može da se dobije posao u njegovom timu gde ćete biti uključeni u njegovo istraživanje. Studije obiluju sa više teorije, manje prakse, manje samostalnih projekata i još manje projekata u kooperaciji sa preduzećima. Zato ima više fokusa na naučne radove i trenutne tokove istraživanja. Po mom subjektivnom osećaju, sadržaj predavanja je 80% isti, dok je ostatak naučna teorija za razliku od prakse. Ako ciljate akademsku karijeru, onda je univerzitet najoptimalniji izbor jer već u prvoj godini možete krenuti sa istraživanjem. Prednost studiranja na univerzitetu je da možete da istražujete, da možete da budete u timu koji je blizu oktrića i inovacija. Mana je da imate mnogo manje stručnog radnog iskustva. Zbog toga dosta studenata sa univerziteta posveti jedan ceo semestar praksi pošto to nije obaveza kao na hohšule. Interesantno je da veliki broj studenata kako sa univerziteta tako i sa hohšule sa MINT[6] smerova rade u struci tokom velikog dela studija. U jednom od sledećih tekstova ću pisati o Nemačkoj kulturi veyane za studentske poslove.
Sve tri vrste univerziteta u Karlsrueu
Još jednom je bitno napomenuti da sve tri vrste univerziteta donose istu diplomu. Na primer, možete studirati Informacione Sisteme u Karlsrueu na Hochschule für Technik und Wirtschaft Karlsruhe, na Dual Hochschule Baden Württemberg Karlsruhe ili na Karlsruher Insitut für Technologie nekad zvan Universität Karlsruhe[7]. Gde god da završite vaše studije, dobijate diplomu Bachelor of Science odnosno Master of Science. Reč Hochschule je hononim što može da bude zbunjujuće. S jedne strane znaci visoko obrazovanje i shodno tome je Universität zapravo Hochschule. S druge strane je i ime za praktičnu vrstu univerziteta pa Hochschule nije Universität.
Dosta studenata sa univerziteta nastavlja sa master studijama, dok studenti hohšule i dual hohšule pretežno kreću da rade iako im je put ka master studijama na sva tri vrsta univerziteta potpuno otvoren. Po istraživanjima Karriere Bibel, jednom od većih portala za poslove visoke stručne spreme, studenti sa bachelor diplomom sa jedne hohšule ili dualne hohšule imaju veću prosečnu početnu platu od kolega sa univerziteta, dok je sa master diplomom obrnuto. Studenti sa master diplomom jednog univerziteta imaju veću prosečnu početnu platu od kolega sa dualne ili obične hohšule. Sudeći po platama može da se zaključi da su odeljenja za ljudske resurse veoma dobro obaveštena o bachelor-master programima za razliku od nekih menadžera starijeg kova. U jednom od sledećim tekstovima ću pisati više o početnim studentskim platama kao i o diskusiji koja se u poslednje vreme vodi u Nemačkoj: da li i koliko su isplatljive master studije.
Nadam se da sam da će vam ovaj tekst pomoći oko izbora vrste fakulteta odnosno univerziteta ako planirate da studirate u Nemačkoj.
Filip Perišić
Facebook: Nemački kutak
Twitter: Nemački kutak
_________________
[1] Izvor Politika.
[2] Mercedes zapravo nije firma već proizvod firme koja se zove Daimler.
[3] Evropska Centralna Banka
[6] MINT je skraćenica od Mathetamtik, Informatik, Naturwissenschaften, Tehnik. Na Engleskom je STEAM od science, technology, engineering, mathematics. Prevod na naš nisam našao.
[7] Po ugledu na MIT, Univerzitet Karlsrue se ujedinio sa naučnim centrom Karlsrue i promenio ime u KIT.