Ne postoji situacija u kojoj si sad, a da pre tebe u istoj neko nije već bio.
I ranije su muškarci uzdisali za lepim ženama, i ranije su jednih osvajali a drugi se plašili da im priđu, i ranije su mladići čeznuli da se obogate, i ranije se kralo, lagalo, i ranije je bilo nepoštenih, ali i časnih, i ranije se ubijalo, i ranije se volelo, i ranije se, kao i danas, umiralo.
Nije svet postao sa tobom, iako ponekad misliš da jeste. Živeli su ljudi i pre tebe, a živeće i posle.
Zašto volim knjige?
U knjigama je život. U knjigama je životna mudrost nastala na iskustvu vekova. U njima su tajne. U njima piše mnogo, ali nikada sve. Postoje stvari koje se rečima ne mogu iskazati, jer su neizrecive. Taj deo moraš sam.
Tamo se nalaze sudbine ljudi slične tvojoj, ali nikada nisu potpuno iste. Sve pročitano zabranjeno je uzeti doslovno, već se mora prilagoditi sebi. Niko ne može biti ti, kao što ti ne možeš biti neko drugi.
Ne mogu živeti sto života. Imam samo ovaj jedan, a želeo bih toliko da osetim, doživim. Koliko god intenzivno živeo, koliko god iskustava imao ne mogu da osetim, vidim sve. U tome mi one pomažu.
Kroz knjige otkrivam nove svetove, posmatram iz raznih perspektiva, živim živote i sudbine ljudi koje drugačije nikada ne bih mogao.
To je cela, jedna druga dimenzija.
Izgleda da u knjigama sve piše?
Ne piše sve. Nikada neće moći pisati sve, jer niko ne zna sve. Kada bih sve znao zašto bih dalje čeznuo, tragao, živeo?
Uvek ima prostora za još neki novi pronalazak, zaključak, znanje, rešenje i drugo. Život je beskonačan.
Indijske Vede su vekovima prenošene s kolena na koleno usmenim putem pre nego što su bile zapisane. Milioni ljudi i njihovo iskustvo je uključeno u te knjige. Isto je i sa drugim starostavnim spisima.
Gluposti ne ostaju da traju toliko dugo.
Sve filozofije su vezane za podneblja na kojima su nastale. Odlikuju ih jezik, kultura i vreme u kojima su nastale, ali imaju nešto zajedničko. Nešto ih vezuje, nešto univerzalno što postoji u čoveku ma gde se rodio.
Da mladi žele da budu slavni i bogati nije ništa novo. Verujem da su isto želeli i pre 7000 godina. Što se i danas ponavlja ista priča? Oni žele materijalno, prolazno, propadljivo. Znaju oni to ali opet žele isto. Imaju sve te knjige u kojima je već neko isto želeo i živeo kako je živeo. Zašto ne uzeti to iskustvo? Zašto ponavljati iste greške?
Idol mnogih dečaka, Skarfejs, pri kraju filma je rekao, parafraziram: “Imam sve što sam oduvek želeo. Zar je to sve? Nije mi dosta.“
Bez obzira na sve, čovek nije samo materija već i duh. U tome se krije naša šansa. Malo je onih koji ovo istinski spoznaju i krenu drugim putem. Svest ljudi još nije na tom nivou. Nadam se da će jednoga dana biti.