Čudni mlinar
U jednom selu u Srbiji postoji stari mlin koji još uvek radi. Odoleva hrabro zubu vremena i pristiscima tržišne ekonomije, i dalje meljući žito isto onako kako su naši preci činili. U njemu radi jedan isto tako stari, po svemu sudeći, neobičan mlinar. On nikada nije tu da usluži mušterije. Njegov mlin funkcioniše kao samousluga. Umesto njega tu su polica i korpa. Na policu mušterije stavljaju žito nemleveno a korpa je tu da „naplaćuje“. Kada mlinar bude samleo porudžbine ostavi ih na onu istu policu gde su su potrošači svoje kese prvobitno ostavili. Kad mušterija dođe, uzme svoje samlevno žito i u korpu ubaci novac za učinjenu uslugu.
Mlinar tvrdi da se nikada nije desilo da neko ne plati.
Ceo proces se zasniva na poverenju, skroz suprotno trgovačkoj praksi.
Danas, ovakvo poslovanje izgleda kao naučna fantastika. Kupci se plaše da će ih pokrasti a i poslodavci se plaše istog. U njihovom odnosu gospodari strah i duboka želja da se ovaj drugi „zavrne“. Nepoverenje vlada na svakom koraku.
Zašto je ovde drugačije?
Možda je tajna u poruci ispisanoj iznad korpe: „Ako veruješ ne sumnjaj, ako sumnjaš ne ostavljaj!“
Jel isto važi i za ljubav?
Jednu devojku je majka učila da „voli sa rezervom“.
Kako bi mogla da izgleda mlinareva rečenica u „ljubavi sa rezervom“? Možda: „Veruj delimično, sumnjaj delimično“ a ja bih dodao: „Voli i živi delimično“.
Ili voliš ili ne voliš. Ljubav nema rezervu. Ako je ima onda je to nešto drugo.
Rezerva postoji kao prostor za manevar. Rezerva postoji kad se plašiš. Plašiš se da budeš povređena, da ti se opet po ko zna koji put desi da propadne ljubav. Zato imaš rezervu.
Kad voliš onda se otvaraš i rizikuješ da budeš povređen. Postaješ laka meta. Ali sa zatvorenim pristupom nemaš ni mogućnost da doživiš onu lepšu stranu.
„Ko ne reskira, ne profitira.“
Mama nije rekla da li se rezerva odnosi na emocije ili na mladiće. Ako rasporediš ljubav na više njih, veće su šanse da s nekim uspe.
Možda je mislila da ne držiš sva jaja u istoj korpi. Ako nekoliko razbiješ neće ti biti žao.
Jedino joj nije rekla da deljenjem rizika slabi i zadovoljstvo prinosom. Mali ulog donosi nisku zaradu, slabo ispunjenje.
Ulagati niko ne želi. Svak bi samo da troši. Ko manje ulaže, kome je manje stalo taj je pobednik. U čemu pobednik?
Možeš da se učauriš, staviš čelični oklop oko sebe. Niko ti tada ništa ne može. Potpuno si zaštićen ali si sam. I pitanje je, da li si srećan?
Dakle, da bi ostavio moraš verovati. Ako ne ostaviš, žito sigurno neće biti samleveno.