Jednakost. Mnogo forsirana reč poslednjih godina. Ustaljena fraza u rečenicama diplomata. Postaje i naša svakodnevnica. No, da li je? U poslednje vreme zagovaraju se razne teorije o dobročinstvu i jednakim mogućnostima. Troši se mnogo novca na različite kampanje: bolje mogućnosti za život, jednaka sloboda izbora, inkluzija socio- deprimiranih grupa.
Da li kada se ujutru probudiš pomisliš da vrediš više? Da li je jednakost samo reč koju ponavljaš da bi bio uzoran građanin? Da li tvoje oko vredi više od nemačkog? Da li francuski bubreg vredi više od romskog? Da li sedneš i zapitaš se nekad koliko smo moralni?
Jednakost se rađa u srcu. Zadaje u detinjstvu i vaspitava tokom celog života. To je životna filozofija koja nije vezana za državu i sistem (iako bi valjalo) već za pojedinca. Znaćeš da si jednak kada postaneš svestan da jednako dišeš kao svi, da nemaš nogu viška, ili pak ruku. Gledajući popularan video ,,putovanje na osnovu DNK” otkrivam da i ne znamo ko su nam preci. Možda baš oni prema kojima gajimo predrasude. Ljudsku rasu spašava samo ljubav. U svom čistom i neiskvarenom obliku i svojoj punoći. 
Nemam problem da zatvorim usta i prepustim drugome da priča, ma ko on bio. Nemam problem da na ulici počistim lišće, pseći izmet, da ustanem bilo kome u autobusu, da bakici druge etničke grupe ponesem torbu i sednem u autobusu pored komšinice koja je promenila pol. A zašto bih imala?
Šta ako bi se sutra desilo da ostaneš bez oka? I neko koga smatraš manje vrednim može da ti pomogne? Šta ako nekog koga smatraš manje vrednim, možeš više da usrećiš nego nekog kome svim silama želiš da se dopadneš?
Pre nekoliko meseci sam napisala status na Facebook-u: podelila sam kiflu sa romskom devojčicom. Nekome je zapalo za oko romska, nekom devojčica, nekom zašto romska, nekom kifla. Neko se i posvađao sa mnom, neko izvinio…a meni? Te dve malene, musave ruke, za koje ja ne znam da li ih je neko učio da traže ili ne? Taj momenat je bio neponovljiv. Gladna ja, gladna ona. Dva ista stomaka, dva ista srca i dve iste duše. Na jednom kamenu ispred gradske opštine, dok ljudi prolaze i pokazuju da sa mojom glavom nešto nije u redu.
Fotografije: Bing images