Svaki čovek ima emocionalni bankovni račun. To je termin koji je skovao Stiven Kavi, autor čuvene knjige “7 navika uspešnih ljudi”.
Emocionalni račun je količina poverenja koje smo stekli gradeći odnos sa drugom osobom. Sve ono što dobro činimo puni taj račun i čini naš odnos skladnim.
Ako sam iskren, poštujem te, odnosim se prema tebi sa uvažavanjem, ako biram reči i pazim kako se izražavam, ako sam uljudan, odan, na računu će uvek biti poverenja i sigurnosti u mene od strane te druge osobe.
Ako lažem, neprijatan sam, baš me briga da li ću svojim rečima da povredim drugu osobu, svojim postupcima je razočaravam, tada se račun smanjuje i odnos postaje težak i vrlo mučan.
Problem nastaje ako osoba sa punim emocionalnim računom napravi neku glupost. Npr. nespretno se izrazi, ponese se u određenoj situaciji kako ne bi trebalo, “ispali” viđanje ili ga zaboravi itd. Normalno bi bilo da pošto je račun pun taj gaf ne poljulja poverenje druge osobe. Bez obzira, račun ostaje pozitivan, malo se smanjio ali ništa što ne može da se dopuni.
Kako je moguće da osoba ceo račun obriše zbog jedne situacije? Neshvatljivo je da se uhvati samo za jednu lošu stvar koju uradiš, a zaboravi sve one dobre koji si ikada uradio. Zašto se osoba ne sagledava u celini, već prema pojedinačnim postupcima? Ako se gleda, treba sve da se gleda. Umesto toga sve dobro se precrta i hvata se za ono loše.
Odnos precrta za sva vremena. Nekada taj čovek shvati da je to bila greška, pa kasnije u toku života je ispravi. Neko nikada.
Carlsberg je napravio jednu eksperimentalnu reklamu. U njoj ti si osoba koja je izgubila na pokeru 300 evra. Pošto si igrao na dug, kartaroši neće da te puste. Zadatak je da zoveš svoje najbolje prijatelje od 1 do 5 ujutru i da ih moliš da donesu pare i da te izbave.
Koliko njih bi došlo? Neki se ne bi ni javili, neki bi rekli: “Sačekaj sutra”, neki bi rekli da nemaju para, neki bi rekli da rade sutra ujutru i još hiljadu izgovora bi bilo.
Zašto bi neko stavljao svoju glavu u torbu zbog tvoje? Zašto bi neko zbog tebe imao posla sa potencijalnim kriminalcima? To može osoba koja te stvarno i iskreno voli. Malo njih bi reklo – Dolazim – i ne bi ništa više pitali. To su zaista pravi prijatelji a takvih je malo. Bez obzira što nekad pogreše ili naprave neku glupost, njihov je emocionalni račun vašeg odnosa uvek u “debelom” plusu. To se ne sme zaboraviti. Takve ljude treba čuvati i opraštati. Oni su retko kvalitetni jer se na njih možeš osloniti.
Koliko god teško bilo, postoje prijateljstva koja se moraju završiti. Nastane barijera među ljudima koja se ne može ukloniti. Nisi je postavio i ne možeš je ukloniti koliko god se trudio. Potrebno je da to učini druga strana. Ako ona ne želi, tvoj trud je uzaludan. Šta god uradio nailazi na zid. Tada ti ne preostaje ništa drugo nego da se pomiriš sa datom situacijom i kreneš dalje. Možda je glupo, nije mi jasno, ne razumem ali možda i ne treba. Prežališ sve ono što je bilo dobro a sad je prošlo i nastaviš da živiš život.
