Zatrpanost obavezama, ispiti, rokovi i želja da se sve postigne sada i ovde, često nas baca u krug loših životnih navika. Malo sna, brza hrana, alkohol i stres, sve to obično zalivamo i ne razmišljajući o posledicama, velikim dozama kofeina.
Kafa ,kao najpopularnije piće današnjice, često je bila osporavana, pa zatim hvaljena kao moćan antioksidans koji smanjuje rizik od demencije, dijabetesa tipa II, Alchajmera i nekih vrsta kancera. Istina je da kafa u većim količinama može imati toksične efekte, a u umerenim jako stimulativne. Kofein je direktni stimulator nervnog sistema, povećava dotok krvi u mozak, poboljšava memoriju, povećava budnost i raspoloženje povećanjem produkcije adrenalina, noroadrenalina i kortizola. Ovo se povezuje sa podizanjem raspoloženja i povećanjem produktivnosti, ali takodje može biti I mač sa dve oštrice. Kofein je stimulativna supstanca koja stvara zavisnost i prekoračenje dnevnih doza može imati ozbiljnije posledice nego što većina misli.
Preporučena dnevna doza kofeina je 300 mg, a maksimalna preporučena doza je 400 mg. Ove doze su prilagodjene za odraslog čoveka bez zdravstvenih tegoba. Ukoliko imate ubrzan rad srca, patite od anskioznosti ili depresije, kofein nije poželjan. Nuspojave mogu biti nervoza, uznemiren stomak, teškoća da se zaspi ili skoncentriše, uz povećan pritisak i puls. U turskoj kafi, koja je medju studentima najpopularnija , ima oko 150 mg kofeina, esspreso ima dvostruko manje, oko 80mg. Pored ovoga, treba znati da se u turskoj kafi nalazi više masnoća, koje zaostaju u espresu. Ovo je bitno za osobe koje pate od povišenog nivoa holesterola, prednost se daje espresu, a ne domaćoj kafi.
Pored kafe, izvori kofeina su čaj, gazirani napici (˙Coca-cola), energetski napici, kakao i čokolada. Energetska pića na našem tržištu sadrže od 80 mg, pa čak i do 300 mg kofeina, stoga obavezno čitajte deklaracije kako biste bili sigurni koliko ste kofeina uneli.
Na kraju, poruka za one koji kafu i druge izvore kofeina koriste nekontrolisano da bi otklonili umor i bili produktivniji. Kofein, kao i svaki nervni stimulans će zahtevati sve veće doze ukoliko se one prekoračuju. Ako je prisutan hronični umor, koji se obično javlja u ispitnom roku ili uopšte u životnom stilu mladih koji žive ubrzanim tempom, ne treba pribegavati kafi i energetskim pićima kao sredstvu koje će otkloniti umor ili pospanost.
Umesto toga, negujte zdrav san, trudite se da se zdravije hranite i trenirate, ovo će vremenom doneti i mnogo bolju koncentraciju i energiju za dnevne obaveze, a kafa neka bude samo dodatak. Usporite I udahnite duboko, uključite sva čula u ispijanju dnevne kafe. I to ne noću, uz knjigu, već sa prijateljima, i ne s nogu, u žurbi, nego polako i svesno upijajte svaki miris svoje jutarnje kafe. Ovo će vam pomoći da osluškujete svoje telo, što je bitnije od neumerenog nalivanja napitkom koji možda deluje i bezazleno, ako se uzme u obzir sve što danas unosimo u sebe, ali daleko od toga da je bezazleno. Vodite se sloganom: “Ono što je u većim dozama otrov, u malim je lek”.
Sunčica Karanović
Fotografije: bing.images
