I ti, stranče, si mi prišao,

Sa tim tvojim očima,

Sa tim tvojim pogledom,

I tim tvojim željama.

I ti, stranče, si pitao

Za ime, godine, poglede

I verovatno uporedio

Sa svojim shvatanjima,

Koliko se slažemo,

I koliko bih ti godila

Da možda jednog dana

Poželiš da me dotakneš,

Poželiš da me poljubiš,

Poželiš da me osetiš.

A, stranče, nisi mislio

Ni o mojim željama,

Ni o mojim mislima

I to što si rekao da sam fina

Da nisam možda samo.

I ti, stranče, sve si smislio

Svaki dalji tren

I susret

I događaj.

I možda si nas već video

Kako zajedo krademo dane

Kako zajedno stvaramo sreću.

Ali ni si znao,

Da me moja sreća čeka.

I ne kvari mi misli

Ne očekuj da stvorim sve što je stvorio tvoj san

Ne očekuj da mi je iza osmeha

Tvoje ime još na usnama,

Ne očekuj da mi je u pogledu

Zalazak sunca na tvojim rukama.

Jer ja imam druge oči,

Druge ruke, i drugi osmeh,

I srce i sada o njima sanja.

Ne, ne želim susret ponovni.

O, stranče, bolje me zaboravi

I snove svoje, i misli zakopaj negde duboko

I tamo ih ostavi.

Moja me sreća čeka,

I žurim zbog njegovih usana,

Njegovih želja i njegovih pogleda.

Stranče, drago mi je što smo se upoznali

Nadam se da ćemo se sresti,

Ali ne u tvojim snovima,

Ali ne u tvojim željama.

Sanja Jovanović

Fotografija: http://photo.jellyfields.com/