I ti, stranče, si mi prišao,
Sa tim tvojim očima,
Sa tim tvojim pogledom,
I tim tvojim željama.
I ti, stranče, si pitao
Za ime, godine, poglede
I verovatno uporedio
Sa svojim shvatanjima,
Koliko se slažemo,
I koliko bih ti godila
Da možda jednog dana
Poželiš da me dotakneš,
Poželiš da me poljubiš,
Poželiš da me osetiš.
A, stranče, nisi mislio
Ni o mojim željama,
Ni o mojim mislima
I to što si rekao da sam fina
Da nisam možda samo.
I ti, stranče, sve si smislio
Svaki dalji tren
I susret
I događaj.
I možda si nas već video
Kako zajedo krademo dane
Kako zajedno stvaramo sreću.
Ali ni si znao,
Da me moja sreća čeka.
I ne kvari mi misli
Ne očekuj da stvorim sve što je stvorio tvoj san
Ne očekuj da mi je iza osmeha
Tvoje ime još na usnama,
Ne očekuj da mi je u pogledu
Zalazak sunca na tvojim rukama.
Jer ja imam druge oči,
Druge ruke, i drugi osmeh,
I srce i sada o njima sanja.
Ne, ne želim susret ponovni.
O, stranče, bolje me zaboravi
I snove svoje, i misli zakopaj negde duboko
I tamo ih ostavi.
Moja me sreća čeka,
I žurim zbog njegovih usana,
Njegovih želja i njegovih pogleda.
Stranče, drago mi je što smo se upoznali
Nadam se da ćemo se sresti,
Ali ne u tvojim snovima,
Ali ne u tvojim željama.
Sanja Jovanović
Fotografija: http://photo.jellyfields.com/