Ambicije definišemo kao težnju za uspehom, napretkom, a kad-kad priznanjem ili slavom. Svaki čovek bi trebalo da ima zdrave ambicije i da napreduje u životu. No, nije uvek tako. Često nas roditelji  ili pak okruženje teraju da postignemo i više nego što možemo. Ta spoljnja motivacija nije nužno loša i može osobu koja je lenja da motiviše. Ali, često se ode u drugu krajnost. Umesto da nas uče da sagledamo svoje potencijale, upoređuju nas sa drugima i njihovim uspesima. Pritisak bude toliko jak, da želja za uspehom, ili bolje rečeno glad je sve veća.

Svi poznajemo osobe koje možda i nemaju talenat za nešto, ali vrtoglavo ,,grabe” u nekoj oblasti. Često u pokušaju da uspeju, nezdrave ambicije ih preplave. Preterano se trude da se dopadnu, da uspeju, da dospeju, da se popnu na vrh, da osvoje slavu, ali u svemu tome mogu izgubiti sebe. Višak ambicija se obično veže za poslovnu karijeru, ali kako stvari stoje nije retka ni u društvenim odnosima, porodičnom okruženju i sl.

U anketi koju sam sprovela među mladim ljudima, studentima i ljudima koji su imali u okruženju primer preteranog iskazivanja ambicioznosti, većina navodi da je preterana ambicioznost nezdrava i da vodi do frustracija, gubitka sebe, ponekada i prijatelja. U šali ali i zbilji pojedini navode da nezdrave ambicije stvaraju mnogo glavobolje. Navodi se  to da od silne želje da se uspe, iako namera u početku nije bila loša, preterivanje vodi ka destrukciji, zavisnosti, samouništenju. Ta stalna zavisnost od slave, moći i uspeha stvara nezadovoljne i nesrećne osobe. Preterane ambicije donose željeno, u nekoj grani života, ali na uštrb neke druge.( Poslovni uspeh često može ugroziti privatni).

Priča E. P.  (26) koja je želela biti anonimna je dobar reper za navedeni tekst: ,,Odrasla sam u siromašnoj porodici. Glad da budem na vrhu je bivala sve veća. Završila sam fakultet u jednim cipelama a od života sam htela više. Tako sam grabila prilike,ljude, situacije… a samo sam gubila, kako prijatelje, tako i svoje zdravlje.Želja da grabim napred je postala moja svakodnevnica.I kada sam poželela da se vratim ,nisam mogla, uspeh je kao droga. Izgubila sam mnogo prijatelja u želji da budem na vrhu, a do čega sam stigla pokazuje i loše zdravstveno stanje i samoća.“

U nastavku pročitajte neki od komentara anketiranih osoba:

,,Kada su deci nametnute ambicije od neostvarenih roditelja to je totalni fijasko i za decu i za roditelje.  Kad dođe do prezasićenosti kod dece; ona ne da stagniraju već nazaduju. To dovodi do gneva i očaja kod roditelja, a jaz na relaciji roditelj-dete i obrnuto postaje sve dublji”   Slavica B, 35, prosvetni radnik.

,,Ljudi  su često u nemogućnosti da znanjem dođu do cilja,  a  u tom pokušaju ,,gaze sve pred sobom-često su to čak i osobe koje im ne mogu poremetiti planove-ali zarad toga da  se stekne “glas”.” Maja D., 37, preduzetnica

 ,,Preterane ambicije dovode do nedostatka normalne/skromne svijesti”. Svetlana, 22, student

,,Mislim da dovodi do pregorijevanja i frustracija i da nije socijalno prihvatljivo. U zavisnosti od motiva za određeno postignuće i na koji način se stiže do cilja (da li preko trnja do zvijezda ili makijavelističkim principom:)), mijenjaće se percepcija okoline. Uglavnom sam nailazila da velika usredsređenost na sopstvene ciljeve dovodi svakako do ostvarenja istih, ali obično ispaštaju fizičko/mentalno zdravlje i socijalni život. “ Katarina, 27,psiholog

,,Dovodi do gubitka sopstvenog mira. Do večite želje da se bude nešto ili negde, bez stvarne promisli o tome koliko se osećamo ispunjeno u tome. Dovodi i do kratkotrajnog osećaja zadovoljstva koji se prebrzo smenjuje željom da se bude nešto više ili postigne nešto bolje. “ Dajana, 23,student

,,Zavisi od raznih drugih faktora ali najviše može biti do razočarenja do nečeg da se čovek iscrpi”  Milica,26, turizmolog

,,Dovodi do toga da nikad nisam u potpunosti zadovoljna postignutim” Marija 23,urednica časopisa za studente

,,Dovodi to toga da ljudi izgube sebe” Marko ,19, student

,,Do posesivnosti, i nedostatka empatije”Jovan, 31,prodavac

,,Do trajnog nezadovoljstva” Ivana,23, student

No nađe se i pozitivan odgovor:

,,Neki ljudi imaju preteranu ambiciju jer žele da uspeju u životu, jer neko možda nema “nekog” ko će mu u životu pomoći tj. malo “pogurati da stane na svoje noge” pa mora sve sam/a. Neko želi da enormno bude bolji od drugih pa ga te ambicije dodatno motivišu.” Ivana M, 28,student

,,Ja grabim ka vrhu. Ne želim nikoga da povredim, ali višak ambicija je uvek dobrodošao u današnje vreme.” Darko ,25, preduzetnik.

,, Pretjerana očekivanja koja su nerealna mogu dovesti do prevelikih razočarenja.. i odustanja.. pa imamo paradoks da onaj koji želi manje stigne dalje nego onaj koji ima nerealno velika očekivanja. ZATO JE POTREBNO da poznajemo postupnost procesa USPJEHA.. USPJEH TRAŽI STRPLJENJE.. jer u jednom momentu.. dolazi skok rezultata.. konačno – KATEGORIJA – VIŠAK AMBICIJA NE POSTOJI – sposobniji smo ostvariti većinu onog što smo mislili da ne možemo kao što je isto to za nas okolina mislila.. TO je sve ono što bi mi prema dosadašnjim našim kriterijumima nazvali viškom ambicija. Novica, 31.ekonomista

Šta vi mislite o tome?

Moj kanal: 

Bojana Aleksić 

Motivaciona pedagogija 

Fotografije: Bing images