Otvoriš oči
neko te posetio
duga
izvijena grana
postala je ptica
i raširila svoje sanjive prste
čak do prozora
pogledaj
sunce je neobično
nasmejano
širi svoje zenice
niz stepenice
se prosipa
muzika pređašnjih reči
nismo više sami
mi imamo grane
i imamo ptice
stazama se prosipaju
šapati vazduha
budi dete
vetrovi se uigravaju
budi ptica
ničije se stope ne ljube prhutom
toliko
do jednog cvrkuta
budi ptica.
Ivana Pantelić
Izvor fotografije: www.magdeleine.co