Ovde govorim o društvenom plesu kao što su npr. standard, latino, tango a ne o brejk ili šou densu.
Ples u paru.
Nekoliko godina sam se ovim plesom bavio iz hobija. Za to vreme svačega sam se nagledao i doživeo. Jedna stvar mi uvek upadne u oči: kad ona vodi. Kad kažem „upadne u oči“ ne mislim primetio, već kao kad ti prašina upadne, e pa tako nekako.
Ne mogu ni da objasnim kako to zapazim. Valjda je u pitanju energija, nastup. Osećaj koji definitivno kvari estetiku.
Uloge: On vodi, ona prati
U ovoj vrsti plesa znaju se uloge. Mada su se u društvu uloge izmešale i postale nejasne, ovde nisu. Ostale su isto kao i kad su se ovi plesovi izmišljali. Mada mislim da će i oni morati pretrpeti promenu i da već trpe.
Do sada je bilo ovako: On vodi, a ona prati.
Neko bi pitao: „Što bi nju iko trebalo da vodi kad ona zna korake?“ I on i ona znaju sve odlično, ali možda se tajna krije u ulogama. Svaki muzičar u orkestru zna svoje note i perfektno je navežbao ono što treba da svira. Šta će orkestru dirigent onda?
Ona je tu da bude zavodljiva, lepa, lepršava, zanosna i da svi gledaju u nju. On je tu da odredi kad, šta, kako i gde nešto treba uraditi. Mislim na tajming, brzinu, prostor itd.
Sve vreme je podrška i stabilnost svojoj partnerki. Bez njegove pomoći mnoge stvari ne bi mogla da izvede.
Publika gleda nju, a ne njega. On nije u centru pažnje, već ona. Zato na takmičenjima žene nose raznobojne haljine svakakvih oblika i dužina. Narcisoidni muškarci vole da preotmu deo pažnje za sebe koja im ne pripada.
Najosetljivija tema: vođstvo
Kad je odlično jedva je vidno, a kad ga nema…Piši propalo.
Najbolje moguće vođstvo bi bilo bez vučenja, guranja, siljenja svake vrste a opet dovoljno jasno i snažno.
Snaga vođenja zavisi od muškarca i njegovog karaktera koji svoju jačinu ne mogu suviše da prilagode. Najbolje je da nađu partnerku kojoj odgovara ta jačina.
Ona treba da se trudi da razume njegov govor tela i da uči da prepozna i oseti neverbalne znakove.
Koji su tipovi muškaraca i žena na plesu?
„Control freak“ – Ona je samosvesna, samostalna, nezavisna i ko zna šta još. Uvek vodi u životu i rešena je da tako ostane i na plesu. Čvrsto drže „volan“ u svojim rukama i ne puštaju ga ni po koju cenu. Sebe nazivaju „control freak“, a iza te ogromne želje za kontrolom stoji strah i nesigurnost. Ona će da „vozi“, a ti vidi da li to tebi odgovara.
„Prinudne vozačice“ – One ne žele da vode. Ne sviđa im se to, ali moraju i nesrećne su zbog toga. Neko mora da upravlja „kolima“.
Retke, ali ipak postoje koje neće da vode. One su radosne što mogu i zdušno prepuštaju partneru vođstvo ne brinući da će nešto krenuti po zlu. Imaju poverenja u partnera i veliko pouzdanje u sebe. Ovakva sorta je vrlo retka.
Uz „control freak“ žene i „prinudne vozačice“ idu neaktivni plesači. Njih baš briga. Odgovornost su prepustili drugoj strani i oni ništa ne misle. Ako pogreši nije on kriv, jer on ne upravlja.
Ima naravno onih koji znaju da vode i ide im. Najčešće iza toga stoje godine iskustva i vežbe. Ženama je dovoljno par meseci da nauče da igraju pristojno, a da bi muškarci naučili da vode treba nekoliko godina.
Posebno bih izdvojio, one koji ne znaju da vode a hoće da nauče. „Control freak“ žene će njihov entuzijazam verovatno ugušiti, a uz „prinudne vozačice“ će možda uspeti da nauče. Oni se trude, greše, ispadaju iz ritma i ponovo se u njega vraćaju. Možda nemaju previše sluha. Njima treba podrška da istraje, a ne sputavanje i omalovažavanje. Važno je da u njemu postoji makar zrno želje za vođstvom. To zrno biće dovoljno da iz njega izraste nešto lepo.
Treba uskladiti karaktere, korake, pokrete. Zbog blizine i brzine dolazi do nevoljnog udaranja, šutiranja. Jednom sam čuo, a i dopalo mi se objašnjenje: „hodati kao telo sa 4 noge“.
Na podijumu postoje parovi s kojima se sudarate, gurate. Ne možeš sve da izvedeš kao što si učio u školi. Moraš da skraćuješ, produžavaš, oblikuješ ono što bi želeo pre datoj situaciji.
Sve se na podijumu vidi. Jel imaš samopouzdanja ili ne, jel si veseo ili mrgud, jel si stidljiv, povučen ili društven i glasan, jel si brz ili spor, jel znaš ili ne znaš, jel ona vodi ili ti, jel ti držanje pravo ili krivo kao kifla, jel smeš i možeš ili se plašiš i oklevaš?
Sve se tamo vidi kao na dlanu. Ne može se ništa sakriti. Tvoje telo te odaje.