Znaš, ne prođe dan da se ne zapitam šta bi bilo, kad bi bilo. Šta bi bilo da smo se one noći poljubili?
Sećam se mirisa te magične večeri. Miris ljubavi, mašte, muškog parfema koji ni dan danas ne mogu da zaboravim koliko god se trudila.
Bilo je to poslednje veče, sutradan povratak kući. Poslednje veče da se pleše, pije i ljubi sa neznancima, ali znaš već da se ja nisam ljubila, jer su me neke druge usne čekale kod kuće. Poslednje veče da pokušaš da me ubediš da su tvoje usne one koje su mi potrebne i da su bolje.
Mislila sam da na onakvom mestu ne možeš da se zaljubiš. Tamo gole Britanke skaču po plaži, pijani momci naskaču na šta stignu, tamo se leže u 8 ujutru, ustaje u 3 popodne, a eto, zaljubila sam se. U tebe. Da, nikad ti to nisam priznala jer sam tvrdoglava i nisam zaljubljiva osoba, ali makar ovako mogu da kažem to i nakon toliko vremena dopustim emocijama da proključaju.
Dakle, ono veče. Hteo si da ostanemo sami ne bi li moje naivno žensko srce ubedio u ono što si izgovarao i ne bi li me ubedio da pogazim moral i padnem ti u zagrljaj. I ostali smo sami. Na plaži. Šetali smo i sećam se da ti nisi smeo da me pogledaš, ne direktno u oči. Ranije si mi govorio da su moje oči nešto najlepše što si video i da su prave mačje. Hteo si samo da ih gledaš i proučavaš. No, meni su tvoje oči bile nešto magično. Plave, savršene, iskrene. Hteo si i da slušaš moj glas, delovao je umirujuće na tebe, a ja ti ništa nisam verovala, makar sam se trudila da tako deluje. Ali ni ne znaš koliko je moja duša upijala sve što si govorio. Svaka tvoja umiljata reč se lepila i danas mi odzvanja u ušima.
Da, nisi smeo da me pogledaš direktno u oči. Gledao si pravo ili u more. Šetali smo do kraja plaže gde je bilo nasumično naređano kamenje. Pravo umetničko delo prirode.
Bože, koliko je zvezda bilo na nebu. Kao da si naručio da tako sijaju i da ih bude toliko. Delovalo je kao da plešu uz džez koji se čuo u daljini. Na vodi se presijavao mesec. Talasi su neumorno udarali u stene blizu nas. Bio si tako ozbiljan. Svetlo je padalo tako da samo ti mene možeš da vidiš i baš si mi rekao da možeš sad na miru da me proučavaš, a ja sam osetila da me tvoje oči gutaju. Smešila sam se jer sam se stidela. Uhvatio si me za ruku. Meni su kroz glavu prolazile misli da ne smem da prevarim dečka, iako mi nije bilo stalo do njega, ali nisam htela da ga povredim. Pitao si me da me poljubiš, a ja sam se sledila. Joj, tako sam želela to, ali nisam mogla. Sećam se tad tvog iskrenog uzdaha, tvoj čvrst stisak ruke me je uveravao da si ozbiljan. Sećam se svog osećaja, kao da su talasi udarali u moju dušu. Kao da su je lomili i deo ostavili tamo na tom kamenju, a deo ostavili meni za uspomenu.
Šta bi bilo da si me poljubio? Da li bih ostala sa tobom? Da li bi sva naša ljubav ostala u talasima i peni koja se zadržavala od udara pomahnitale vode po kamenju? Oh, kad bih znala šta bi bilo? Možda i znam, a to me i boli najviše jer znam da bi bio divan, da bi me voleo i da bi mi svaki dan učinio boljim od prethodnog.
Znaš, baš si kao morska bolest. Kad god pomislim na tebe, uzdrmaš mi želudac i bude mi muka, zavrti mi se u glavi i osetim miris morske soli i onog tvog parfema.
Ako mi je nešto išlo, to je da odredim kad je kraj, pa čak i ako mi je stalo, jer tako je bolje. No, nikad nije bilo bolje nakon završetka. Bilo je, kako bih rekla? Bilo je pogrešno, glupo, bolno. Samo nikako nije bilo bolje. Ali eto, odlasci su bili moja specijalnost.
Znam da bismo bili divan par, samo da se ja ne plašim bliskosti, tebe. Samo kad bih znala da dišem punim plućima. Ali ne treba se opterećivati nečim što je davno prošlo vreme. To bih ja rekla onda i sada, ali nikad ne bih poverovala u to. Rekla bih to samo kako bih odagnala ljubavnu groznicu. I odagnala sam je.
Rastali smo se, svako je ušao u svoj autobus i vratio se u stvarni svet. Prekinula sam sa onim dečkom što me je čekao i maštala sam o onom savršenom trenutku i tvom poljupcu. I danas ponekad to činim. Eto, želim da ti kažem da si najlepša uspomena koju sam ponela sa mora i da nikad neću zaboraviti tvoje oči.
Oh, ne, evo opet me napada morska bolest…
Nina Dekić
Fotografija: www.pinterest.com
