Znate, neke knjige i neki pisci su večni. Momo Kapor je jedan od njih. Ono što me oduševljava kod njegovih knjiga jeste toliko jednostavan, ličan i topao stil pisanja. Koliko je svojim delima, a ne samo slikarskom karijerom zadužio našu književnost i ceo jedan akademski svet, ne može se rečima opisati niti sažeti na jednu papirnu stranicu.
„Magija Beograda” je kultna knjiga. Sastavljena od priča, anegdota, odlomaka i urbanih legendi, govori o duhu i karakteru jednog grada. Večnog grada. Prestonice koja je rušena i iz temelja građena skoro 40 puta. U inat svima. Inat, kako slikovito opisuje Kapor je naša karakterna osobina. Prepoznatljiva “beogradska stvar”.
“Duh Beograda je i u osećanju da ste kod kuće, da ne možete propasti jer ste među svojima, da uvek i u svako doba možete pozajmiti nešto sitnine, ljubavi, krov nad glavom i malo neophodnog saučesništva pred zoru…”
Znate li gde je srce Beograda?
Svugde i nigde.
Beograd je ipak – Beograd
Ma koliko ga voleli ili ne voleli, poznavali, skeptično ga obilazili ili sa nekom gorkom uspomenom spominjali, uvek mu se vraćate. I kad čujete nekog kako govori da ne podnosi beogradsku gužvu, brzinu, galamu, čak i ljude, znajte da vas je slatko slagao. Beogradu se svi vraćaju. Nije to neka sad nadmena, prepotentna izjava, već činjenično stanje.
Mnogo je knjiga napisano o glavnom gradu Srbije, ali je malo onih u kojima je verno i slikovito prikazan njegov mentalitet. Nisam skoro toliko uživala u nečijim opisima i dijalozima; iako rođena na beogradskom asfaltu, toliko zanimljivih stvari sam naučila. Sa uzdahom se setila Čubure, kraja u kojem sam rođena; Kalenić pijace i teta Zore koja je svako jutro prodavala najukusniji sir na svetu; Makedonske ulice, koju je tata redovno posećivao kako bi mi kupovao Politikin zabavnik; Skadarlije, u kojoj su ostavljene suze, glas i novac najboljim gradskim sviračima; stana na Kosančićevom vencu, u kojem je strina pravila najdivnije vanilice na svetu, srpski slatki specijalitet.
Momo ujedno kroz svoje ilustracije prikazuje zašto je Beograd jedinstven – ako ste mislili da su Beograđani neustrašivi, prevarili ste se! Iako su dokazano jedan od najhrabrijih naroda, oni već vekovima osećaju urođen strah od samo dve stvari: od leda u piću i od promaje! 🙂
Toplo vam preporučujem ovo krajnje fantastično štivo. Ne da bi se značaj ljudi koji nisu rođeni u Beogradu umanji – to nikako, već da bismo nakon čitanja Mominih anegdota, shvatili da smo svi mi u duši pomalo Beograđani.
Na pitanje jednog stranca kakvi smo mi Srbi narod, Momo odgovara da smo mali narod, koji je imao velike trenutke. I ništa tačnije od toga nećete čuti.
Čitajte, a pogotovo čitajte knjige vredne prepričavanja. Ostavite iza sebe nešto što će i drugi prenositi na buduće čitalačke naraštaje.
Bojana Andrić
Izvori fotografija:
