Ko ste vi? I kako znate da ste vi – vi, a neko drugi, onaj tamo? Kad vas niko ne gleda, šta radite i čime se bavite? Ko ste, onda kada niko ne može saznati ništa o vama?
Na izgled bezazleno pitanje: “Kako ko sam ja? Pa ja sam…”, u tim rečenicama pokušava da se objasni suština i da se dotakne istina. Neko se našali, neko bude ozbiljan. Neko se zakune da je isti pred svima. Po neko prizna i daje veran svojim malim ritualima.
Ukoliko mislite da ste iskreni tada i onda, zašto onda jedete krem prstima kada vas niko ne vidi? Ili perete sudove odoka i glupirate se pred ogledalom? Govorio bi tako moj dobar prijatelj.
Većina ljudi u samoći daje sebi oduška. Moderni svet zahteva od ljudi brzinu i nekada rutinu, a da bi došli do cilja nekada moramo zategnuti a nekada popustiti. Nekada popuštamo ljudima, a nekada popuštamo ili zatežemo žice.
Da bi opstali prilagođavamo se. Kaže se da je karakter ono što ostaje kada sve maske padnu.
Od mnoštva ispitanika, polovina nije poslala odgovor na ovo pitanje. Neki su se dvoumili, pa odustali. Neki su poslali sa molbom da se komentar povuče. Neki su bili duhoviti, a neki kao iz topa rekli svoje mišljenje.
Mi nismo naše uloge. Mi nismo naše maske. Niti titule. Mi smo prosto ljudi. I svi ličimo jedni drugima. Neki to otkriju uz manje neki uz više boli. Da svi dolazimo na ovaj svet isto i isto odlazimo. Iste su nam elementarne potrebe. Svi moramo jesti, piti, i nebitno kako, ali svi imamo potrebu da volimo, i da nas vole. Krili mi to ili ne.
U nastavku, pročitajte neke od komentara ljudi koji su dali odgovore na ovo kompleksno pitanje.
Ja sam zahvalnost, ljubav, osmeh, radost. I baš tim redom. Kada niko ne gleda, kada ostanem sama u četiri zida, ja se zahvaljujem, onda osetim ljubav, osmeh mi obasja lice i radost mi bude u duši. (Natalija B., 27, lični pratilac ).
Kad me niko ne gleda (pod pretpostavkom da sam kod kuće), ja sam osoba koja guta knjige i uživa u istim, pušta suze na stare ljubavne filmove i obožava da kuva – kad god zato ima vremena. (Bojana Andrić, 26, ekonomista).
Isti sam kao kad me gledaju, ne nosim maske, tako je život lakši. (Igor I)
Ja sam osoba koja bi da sam u mogućnosti ceo dan nosila pidžamu sa konjskim repom na vrh glave. (Jelena M, lajf kouč)
Umorna i nemirna. Mali mikrosvet i i oko njega kineski zid. (Branka Č, 24,ekonomista)
Kad me niko ne gleda nisam toliko zlata, ali kad me gledaju ne trudim se opet biti previše zlatan. Mislim da nosim masku u onoj mjeri u kojoj dobri ljudi nose. To je ona doza grešnosti koja se možda može oprostiti. (Novica Č. 31, pravnik)
Ja sam isto ono kao kad me svi gledaju, jedna duša koja je došla na ovaj svet po iskustva i mudrost. Došao sam učiniti ovu planetu boljim mestom za život nego što sam je zatekao i dotaknuti mnoga srca. (Stefan R, 26, motivacioni govornik i lajf kouč)
Pevam po kući, i igram. (Milica M, 22)
Znam da radim što šta, ali nekada imam utisak da me niko ne čuje, pa svoje talente ostavljam za četiri zida. (Ranko J. 26, student)
Iskreno, ne znam bih li mogao biti isti svugde kao kada sam sam, sa svojim mislima. (Mirko P. 33., prodavac)
Bojana Aleksić, motivacioni pedagog
Fotografije: google images
