Nakon Dana državnosti, pristalice Svetog Trifuna i Svetog Valentina su mogle da stanu u okršaj na različite načine. Neki su slavljenjem vinove loze pokušali da umanje značaj darivanja plišanim srcima, čestitkama i slatkišima. Uzdizanje svetog Valentina i prihvatanje zapadne kulture je kod drugih našlo opravdanost u tome da svojim ljubavima treba da posvete jedan ovakav dan, i jedan poseban trenutak. Iako ovaj okršaj traje već godinama, pitanje je koliko ljudi danas zaista posvećuje pažnju ovom danu, bilo slavljenjem slave ili veličanjem ljubavi.

Ostao je za nama još jedan dan, veliki 14. februar. Većina bi se možda složila sa time da je to dan kao i svaki drugi. Reklo bi se da je svaki svetac važan, a ne samo Sveti Trifun, a postoji i pregršt mogućnosti tako da se može veličati ljubav svakoga dana. Zašto bi se trošilo više tog dana ako je to dan kao i svaki drugi? Izgleda da svakodnevna poslovna rutina i sveopšte nezadovoljstvo usled ekonomske krize navodi prosečnog građanina na ovakav odgovor. Zato je dobro ako i dalje traje rovovska borba između pristalica pomenutih običaja i ako se u te pristalice ubraja više ljudi. Sveopšte nezadovoljstvo ne treba da bude razlog za ukidanje onoga što čini jedan duh srećnim. Bilo da je to sveti Trifun ili sveti Valentin.

Namirivanje poreskih obaveza obeležava ovaj praznik

Rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu ne ostavlja nikoga na miru, jer je poslednji rok bio 14. februar, a saglasno sa svim pravilima rok nije pomeren usled obeležavanja Dana državnosti. „Eto, to je ono što obeležava svaki praznik. Samo porezi i nemaštine. Ko će da misli o ljubavi danas?“, odgovor je zateklog lica u gradskom prevozu Beograda.

Prva rata poreza treba da se plati u visini poslednje, četvrte rate poreza iz 2016. godine, a ukoliko se ne plati na vreme, naplaćivaće se zakonom propisana kamata. Međutim, veći problem za građane Srbije predstavlja to što je porez na imovinu za 2017. godinu uvećan za dva posto. Uvećanje poreza svake godine čini da namirivanje njegove obaveze više ne predstavlja fiksni trošak za građane, preduzetnike i pravna lica. Jeste lakše za državu da se uvećaju prihodi na ovaj način, ali je teže građanima da podnose „fiksno uvećanje“ obaveze svake godine.

Da li ćemo postupati isto kao Britanci?

Svetu je poznata činjenica da britanski poreznici svake godine slušaju različita opravdanja kada je namirivanje poreskih obaveza u pitanju. „Izbio je požar u kući, pa se poreska prijava spalila“, pa i „Danas je Sveti Valentin, zaboravimo to“ neki su od čestih objašnjenja. Jasno je da se sumnjivi odgovori odmah poznaju, ali i bilo koji drugi ne može da umanji ili otkloni poresku obavezu. Da li ćemo i mi postupati isto kao i Britanci? Današnja situacija i veličina krize govori u prilog tome, zato što teret poreza i ostalih nameta sve više pritiska leđa građana Srbije. Ipak, „sve se može izbeći, ali teret poreza ne može!“

Igre lančane reakcije

Ako se koristima doda dovoljno sekundarnih efekata, na kraju se pozitivna sadašnja vrednost može praktično dobiti za svaki projekat. Tako je i kod primene različitih poreskih zakona. Ako se poreske obaveze uvećavaju svake godine, jer je to lakši način za priliv novca u državnu kasu, može se konstatovati napredak u svakom segmentu. Ali time se samo realizuje igra lančane reakcije, što predstavlja ekonomski izraz za koristi koje proizilaze iz transfera. Sadašnji i budući predsednici će tako i dalje moći da se hvale da su prihodi od poreza na istom ili većem nivou,  jer je uvećanje od dva posto samo veći trošak za prosečnog građanina Srbije. Problemi koji nastaju usled nepoštovanja poreskih zakona i njihove sve češće izmene, tako postaju najveće ubice nove ekonomije Srbije.

Poslednja slika

Međusobna ljubav je, kao i međusobno poštovanje, nešto na čemu se temelji sva sreća i od čega zavisi snaga države. Inače bi posle prve generacije nastao potop. Zato slavljenje ljubavi treba da ima svoje vreme, trenutke ili dane. I to ne mora da bude samo 14. februar. Slavljenje, kako Svetog Trifuna tako i druge slave, je poseban dan za porodicu kojoj je takav jedan svetac zaštitnik, ali treba da bude poseban dan za svaku drugu osobu koja u molitvu veruje. Nije dobro kad se izgubi mišljenje za sve što se zbiva u narodu. Neka se i dalje nastavi rovovska borba između pristalica različitog proslavljanja 14. februara. To je najbolji znak da snažan duh ove zemlje i dalje vlada i da imamo razloga zašto da proslavljamo Dan državnosti. Zato, neka borba bude simbol jačine, koju nijedna ekonomska kriza ne može nadvladati.

Tatjana Vujović