Spavanje ima svoju funkciju. Tu je da se mozak “odmori” i presloži sve informacije koje je tokom dana upio. To što meni izgleda kao se ništa ne dešava ne znači da se stvarno ne dešava. Nije to gubljenje vremena već važan proces.
Ko hoće da manje spava neka prvo manje jede, manje ide u toalet, manje diše, manje priča…Shvataš poentu?
Današnji gurui govore kako treba manje spavati kao npr. Eric Thomas. Čak su i skovali slogan: “Sleep is for suckers.” Za preduslov je uspeh da što manje spavaš jer ćeš više stići da uradiš.
Šta ćeš da uradiš sa viškom vremena koje si dobio nespavajući? Možda zevati, piti litre kafe, biti malaksao ili klonuo? Možda gledati filmove, serije, teniski meč od 3 sata, igrati igrice…?
Čak i kad ima potrebe za nespavanjem kao što su studenti pred ispit je opasno. Kafe, guarane, nespavanje po cela dana uzima danak u kasnijim godinama. Isto kao što sportisti imaju probleme sa nogama kad završe karijeru. Treba živeti i kasnije, kad prođe taj ispit, situacija, profesionalna karijera.
Bez dovoljno sna pada imunitet i ideš u bolest a da ne pominjem loš osećaj koji te prati sve vreme.
Neki ljudi zaista mogu da funkcionišu sa 4 sata sna ali oni nisu norma već izuzetak. Verovatno imaju neki poremećaj sna. Mi ostali, obični, to ne možemo.
Na kraju krajeva, nije važno koliko spavaš nego šta radiš onda kad ne spavaš.
