Formirali smo pitanja koristeći se svim uzorima, idolima i idejnim vođama koje je Sergej godinama unazad spominjao u intervjuima, gostovanjima i ostalim obraćanjima publici. Intervju smo uradili u neformalnoj atmosferi Sheher bar restorana, odmah nakon predstavljanja novog pakovanja za Chipsy Marbo, čiji je Sergej brend ambasador.

YN: David Bowie je rekao da ukoliko bi se oduzela sva gluma, kostimi i slojevi njegove profesije, on bi u stvari bio pisac. Ako bi pokušao da na isti način ogoliš svoju profesiju glumca, šta bi ostalo kao suština?

Sergej:  Isto bih odgovorio kao i on – i ja sam pisac. Umesto što pričam priče, radije bih ih pisao. To je praktičnije i pragmatičnije. Pišem pesme, priče, kolumne za Playboy, scenarija…

YN: Pored toga što si glumac, takođe si i brend ambasador za Chipsy i humanitarac. Šta ti je omiljeno kod svakog zanimanja i kako usklađuješ sve obaveze?

Sergej: Nemam ono šta mi je omiljeno, jednostavno radim ono što me ispunjava. Neko je rekao: „Nije bitno raditi na svojoj umetnosti, bitno je raditi na sebi“. Obaveze usklađuješ tako što napraviš dobar raspored. Na primer, ako imaš probu u 10, znaš da ona traje do 2, a imaš predstavu od 8 – onda znaš da moraš da budeš u pozorištu u 6. To znači da sve ostalo možeš da uradiš od 2 do 4.

YN: John Lennon je rekao: „All you need is love“. Da li bi nešto dodao na to?

Sergej: Love is all you need.

YN: Kome ili čemu polazi za rukom da ti otkrije nove perspektive i shvatanja uprkos tome što imaš dosta iskustva?

Sergej: Pitanje je samo koliko je čovek otvoren i spreman da čuje i vidi druge ljude. Svaki dan sretneš nekog ko ti otvara novu perspektivu u nečemu. Bitno je samo slušati i pratiti, ništa više. Ako si dovoljno dobar slušalac, čak i elektičar koji dođe da ti promeni osigurač može da ti otvori perspektivu. Moj ćale je oduvek govorio: „ Od svakog možeš da naučiš šta god, čak i kako ne treba“.

YN: Još jedan od tvojih uzora, Marlon Brando, rekao je da je glumac lik koji, ukoliko ne pričate o njemu, ne sluša vas. Da li je ovo bilo tačno u nekom periodu tvog odrastanja i karijere?

Sergej:  Matori ovan je definitivno bio u pravu, jer svaki glumac “uđe“ u samozaljubljenost, a ta faza neizostavno mora da prođe. Ali, znaš šta je dobro? To su kao boginje, preležiš kad si mali i više se ne vraćaju. I ja sam “preležao“ tu fazu.

YN: Kod svakog zanimanja, a posebno kada je reč o glumi, mora se odigrati više uloga dok publika ne počne da ti veruje. Koju ulogu doživljavaš kao prekretnicu u karijeri?

Sergej: Ne mora se odigrati više uloga, naprotiv. Zašto bi odigrao više uloga dok publika ne počne da ti veruje? Najbolje je kad te niko ne zna, a ti ih ubediš da si lik koji igraš u tom trenutku. Mnogo je lakše biti nepoznat glumac nego poznat. Kad sam poznat, ja moram, pored tolikih uloga, da ubedim ljude da sam ono šta glumim, jer oni dolaze sa predrasudama o meni. Svaka uloga je prekretnica, ali moj brat često ima običaj da kaže da je glumac uvek ono što mu je zadnja uloga. Ti možeš samo da biraš da li ćeš tu prekretnicu da napraviš u komercijalnom ili nekom drugom smeru. Moraš da znaš da li radiš za pare,  zato što te to loži ili zato što voliš.  Ja se uvek trudim da radim stvari koje me zaista ispunjavaju.

YN: U emisiji „Autoportet“ izjavio si da ti je žao što nemaš talenat da stvaraš muziku, ali ipak te povremeno možemo videti za DJ pultom. Da li je taj talenat oduvek postojao samo što nije bio otkriven?

Sergej: Volim muziku. Jako loše sviram gitaru, ali mnogo volim da je sviram. Pevam prosečno, ali mnogo volim da pevam. Sve je samo pitanje vežbe. Ne umem da komponujem, mada moje kolege tvrde drugačije. Čak su me i naterali da komponujem 2-3 pesme. Ona tvrdi da svako može da komponuje jer je kompozitor, a ja tvrdim da svako može da glumi. To DJ-isanje ovako doživljavam – imaš muziku koju znaš, pa stvaraš atmsoferu za sebe i za druge, pa “čujte ovo, čujte ono“. To je isto kao kad na sceni izgovoriš 2-3 rečenice.

YN: U horoskopskom znaku si Devica, a u podznaku Škorpija. Koje su najbolje i najgore karakterne osobine koje si “povukao“ od oba znaka?

Sergej: Najbolje što sam povukao je to što su Škorpije instinktivne i intuitivne. Devica sam u poslu – jako sam temeljan i pedantan, ali nisam jedan od onih manijaka gde sve mora da bude čisto i zategnuto, već samo dok radim. Što se tiče najgorih, težak sam kao saradnik i kao čovek.

#podeliosmeh

YN: Koliko je vremena potrebno da se zapamti tekst za neku predstavu?

Sergej: Niti ja niti iko od glumaca uči tekst. Ti pamtiš radnju. Svaki lik ima cilj ka kom ide, kao i svaki čovek. Ti nikad ne učiš tekst, već tekst uči tebe. Ti čitaš prvo šta tu piše, šta ti čovek priča i na osnovu toga saznaješ o tom čoveku. Onda se pitaš – zašto on to priča? Kome on to priča? Kako on to priča? Cela priča oko glume je pričanje priče. Svaki film i predstava su priča za sebe. Na nama glumcima je na koji način ćemo tu priču da ispričamo. Storytelling – zato je David Bowie u pravu kada je rekao: „ Kada se sve ogoli, mi smo pisci“.

YN: „Uvek sam zapanjen time da ljudi uzimaju za ozbiljno sve što im kažem. Ja čak ni sam sebe ne shvatam ozbiljno!“ , David Bowie. Da li tebe ljudi shvataju ozbiljno?

Sergej: Ma, ni ja sam sebe ne shvatam ozbiljno. Mislim da je čovek koji sebe shvata ozbiljno u velikom problemu. Ti si samo sekund u svemiru, koji ćeš ti đavo onda da budeš ozbiljan?

YN: Kažu da kako stariš, sve više postaješ osoba koja si oduvek trebao biti. Da li osećaš da se to i tebi dešava?

Sergej: Moguće. Kako starim, osećam se bolje i mirnije.

Nina Mihas

Marija Tomić

Fotografije: Marko Tajdić