Naš kolega sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Dušan Sekulić, objavio je svoj prvi roman „Brdske vrtove“. Povodom toga, pročitajte intervju sa njim.
YN: Kada te je zainteresovalo pisanje?
Dušan: Vrlo rano. Još kada sam naučio da čitam. To je jedna od onih strasti sa kojom se rodite. Ali nisam čitao baš sve. Sećam se da sam još kao osnovac više voleo da dobijem na poklon neki klasik nego čokoladu. I vrlo rano sam formirao svoju biblioteku sa starim i retkim izdanjima. Neke knjige su bile porodične, neke sam lično kupovao… Kao veoma mlad sam počeo da zapisujem sećanja i pripovedanja svojih baka, o njihovom životu pre rata, njihovim familijama, iskustvima, običajima, samom ratu, događajima onog vremena… Danas, kada je malo onih koji pamte dvadesete i tridesete godine prošlog veka, ti zapisi deluju kao svojevrsni arhiv. Ipak, ono što me je nadahnulo da napišem „Brdske vrtove“, nije imalo nikakve korene u mom pređašnjem radu.
YN: Šta te je inspirisalo da napišeš „Brdske vrtove“?
Dušan: Nisam nikada tražio inspiraciju, ona je sama dolazila. Zato i kažem ponekad da su „Brdski vrtovi“ prosto vapili da budu napisani. To je predivna priča o visokom društvu, njihovim pravilima i spletkama, bogatstvu, ljubavnim i porodičnim odnosima, psihološkim profilima… I sve to nadvijeno sa dosta misterije i neverovatnim obrtima. Imao sam toliki naboj da sve to stavim na papir. Pisao sam „Brdske vrtove“ jako dugo, ali sam svesno stvarao nešto kvalitetno i vredno. Hteo sam da to bude veliki roman i on jeste veliki u svakom pogledu. Sadrži 51 glavu, napisan u 750 000 karaktera, kroz njega se provlači pedesetak likova, što glavnih što sporednih. Opisuje period od četiri godine. Mnogo je zapleta i događaja. Trebalo je svakoga osmisliti, dati mu osobine, ući u njegov um, doterati ga… To se danas retko sreće. Ali sam ponosan na svoj rad. Mada moram priznati da za svojih 30 godina nisam naučio da primam komplimente. Pohvale se ne svode samo na „dobar je roman“. Kažu mi da sam napisao vanvremenski roman, da tako nešto do sada nije napisano na srpskom jeziku, da su oduševljeni, da su čitali sa uživanjem. Jedna čitateljka mi je kazala da je imala utisak da se radnja sve vreme dešava pre rata, iako je roman savremen. Drugu je roman podsetio na seriju Dinastija. Iskustva su zaista različita, ali na svakog je roman ostavio dubok trag, što smatram svojih najvećim uspehom. Ne možete za par meseci da napišete dobar roman; što je brzo, to je i kuso.
YN: Da li u knjizi ima autobiografskih delova?
Dušan: Nemoguće je pisati o nečemu što ne poznajete. Kada pišete o nekim ljudima, njihovim osećanjima, osobinama i razmišljanjima, vi morate da proživite sve to. Pogotovo kada pišete tako veliko delo kao što su „Brdski vrtovi“, gde se prepliće mnogo žanrova u jednoj drami, od romana misterije do ljubavnog i krimi zapleta preko psihološkog romana… I kada pišete o naivnim i dobrodušnim ljudima, i kada pišete o prefriganim, neiskrenim dušama, i kada pišete o bogatima i uticajnima, i kada pišete o zaljubljenima i zavedenima, vi morate da prepoznate sve te i svetle i mračne osobine u sebi. U suprotnom, hodaćete po klizavom terenu. U svakom liku sam dao malo sebe ili barem nekog koga dobro poznajem, ali toga sam tek na kraju postao svestan.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
YN: Koje su najteže prepreke sa kojima si se suočavao u izdavanju tvog prvog romana?
Dušan: Ja ipak mislim da je najteže napisati dobru knjigu. A onda sledi jurenje izdavača. Do pre 20 godina, u Srbiji su postojale velike, društveno odgovorne izdavačke kuće, koje su rado popularisale nove i perspektivne pisce. Danas je sve drugačije. Veliki izdavači se radije odlučuju za poznata imena koja objavljuju debitantske knjige. Mladim piscima češće izlaze u susret manje izdavačke kuće.
YN: Kako vidiš savremene trendove u književnosti?
Dušan: Svet je u procesu decivilizovanja. Nekada su postojale komisije za cenzuru i niste mogli svašta da snimate, pevate i pišete. Borili smo se protiv toga, kao nečeg zaostalog, ali nisam siguran da smo sada srećni zato što imamo slobodu bez granica. A danas je više nego ikada šund literature i plitkih i praznih romana, u stilu „ovo je moderno“. Plate reklamu i knjižarama da stave njihove knjige u izlog i misle da su rešili stvar. Jedino je kvalitet garancija trajanja. Književne nagrade su obesmišljene. Ako vaš roman i posle 30 godina pamte i čitaju, to znači da ste ostavili traga.
YN: Šta poručuješ mladim piscima?
Dušan: Morate dobro da poznajete klasiku pre nego što počnete da eksperimentišete. Bitno je da budete načitani i elokventni, kako biste i sami prepoznali žanr koji vam leži. Pišite koliko možete u tom času. Kada osetite da ste iscprljeni, prestanite. I to što ste napisali, ostavite da odstoji, da odmori. Posle mesec dana ili duže, kada već malo zaboravite na to, vratite se i pročitajte ponovo. Ako se oduševite, znači da ste na dobrom putu. Ako kažete sebi „zar ja zvučim ovako?“, onda tu morate da brišete i ispravljate. Budite režiser. Možete fantastično da osmislite neki lik, ali da on jednostavno nije za glavnog junaka. Nasuprot tome, možete da imate odličan lik koji je i zanimljiviji od glavnog, ali kome ste greškom dodelili sporednu ulogu. I ne plašite se dugih pauza. Ako ste zaista talentovani i puni ideja, i posle nekoliko meseci ćete lako nastaviti tamo gde ste stali. Pazite šta pišete i kako pišete, vaše ime stoji ispod.
I.M.