Da li ste nekada čuli za talasemiju? A Hataj?
Talasemija je nasledna bolest krvi koja se prenosi sa roditelja na decu. Ona uzrokuje manju poizvodnju crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina od uobičajene vrednosti. Hemoglobin je gvožđem bogat protein koji nosi kiseonik do svih ćelija u telu. Hemoglobin takođe nosi ugljen dioksid iz tela do pruća, odakle se izbacuje iz tela. Ljudi koji boluju od talasemije mogu imati blaže ili teže anemije koje predstavljaju mali broj crvenih krvnih zrnaca ili nedostatak hemoglobina u crvenim krvnim zrncima. Talasemija je veoma rasprostranjena u mediteranskim zemljama i na nekim otocima u Mediteranu – čak i do 26 procenata populacije boluje od ove bolesti.
U martu ove godine dva člana iz Inkluzivnog pokreta imala su priliku da posete Hataj, koji se nalazi na jugoistoku Turske, i da zajedno sa drugarima iz još 11 zemalja steknu znanje na temu ove bolesti. Kako u Srbiji talasemija nije rasprostranjena, za njih je ovo bila mogućnost da se upoznaju sa situacijom u drugim zemljama i sagledaju posledice mogućeg širenja ove bolesti.
„Hteli smo da povećamo svest mladih u Evropi o talasemiji i da vidimo koliko su mladi iz partnerskih zemlja upoznati sa tom bolešću. Talasemija je bolest koja se može suzbiti edukacijom i širenjem svesti o uzrocima njenog nastanka i načinima prevencije. Opština Dafne želi da podeli svoje iskustvo u borbi sa ovom bolešću, kao i da dobije nove informacije od parntera, kako se oni bore sa ovom opakom bolešću”, reči su Sameta, jednog od organizatora projekta.
Tokom treninga koji je održan u Hataju, opštini Dafne, učesnici su mogli da posete Centar za talasemiju i Lekarsku komoru Hataja, gde su od lekara koji se bave ovom bolešću dobili značajne informacije o samoj bolesti, o tome kako se leči i koje su posledice ukoliko lečenje izostane. Tokom ozbiljnog rada na suzbijanju ove bolesti rezultati nisu izostali i Hataj može da se pohvali da je tokom 2015. godine zabeleženo samo 5 sučajeva oboljenja, umesto 26, koliko je bio prosek u prethodnim godinama.
„Talasemija je rasprostranjena u Grčkoj, ali malo ko zna o toj bolesti nešto više. Zbog toga sam i došao na projekat, kako bih naučio više o samoj bolesti i podelio svoje znanje sa ostalim učesnicima. Najvažnije što sam poneo sa ovog projekta nije samo znanje koje sam stekao, nego i iskustvo, novi prijatelji, kao i kultura koju sam upoznao tokom boravka u Hataju”, kaže Jason Vais-Stergiadis, učesnik iz Grčke.
Kroz radionice i prezentaciju hrane, običaja, svakodnevnih navika mladih, učesnici su mogli da upoznaju kulturu Turske i zemalja koje učestvuju na projektu. „Pre dolaska nisam znala ništa o Hataju. Sada, posle ovog projekta, divim se gostoprimljivosti ljudi u Hataju, prelepoj prirodi, istoriji ovog mesta i preukusnoj hrani. Dobila sam mnogo više nego što sam očekivala, naročito me je oduševio odnos ljudi u Hataju prema nama, njihova gostoljubivost i nasmejanost. Nisam očekivala takav prijem. Kada su čuli da dolazim iz Azerbejdžana, svi su hteli da mi pomognu, učine nešto za mene ili da mi daju neki poklon. Mnogo sam srećna zbog toga. Preporučila bih svima da posete Hataj i vide istorijska mesta koja su me ostavila bez teksta, kao što su Arheološki muzej, Crkva Svetog Petra, koja je prva crkva na svetu, Samandag. Ovde možete na svakom ćošku pronaći deo istorije i osetiti je. Dođite i iskusite!”, reči su Jagane Širinove iz Azerbejdžana.
Mirjana Vasić
