Nešto malo, ide tamo-amo.
Vrti se. Za tren je ovde,
tu i onda odmah ide,
tamo negde daleko.
Leti, leti i leti visoko gore,
u beskrajni njemu čudesan
trijumfalni svet.

U smehu munje i urliku oluje,
nemo je. Gubi se. Vrišti. Pada.
Stalo je na drugoj suprotnoj
strani sveta. Skače.
Hoće, al’ ne može dalje samo.

U mirnoj zvezdanoj  noći,
na talasima gorde plime nestaje,
u muljevito dno sa
strahom u duši.

Ivana Mandić

Izvor slike: http://wallpapercave.com