Slobodni radikali, antioksidansi I oksidativni stres su termini koji se naširoko upotrebljavaju poslednje dve decenije. Mnogi još uvek ne znaju šta zapravo predstavljaju ovi termini. Postoji samo usvojeno mišljenje da slobodne radikale vidimo kao pretnju, a antioksidanse kao supstance koje imaju povoljno dejstvo na organizam, iako ne znamo u čemu se ta povoljnost ogleda.
Kako nešto što je štetno, može biti i esencijalno?
Prvo što treba naglasiti je činjenica da bi život bez slobodnih radikala bio nemoguć, bar ne u formi koja nam je danas poznata. Oni nastaju u normalnim fiziološkim procesima, poput procesa dobijanja energije u ćelijama, zatim povećana produkcija slobodnih radikala prisutna je tokom fizičke aktivnosti, učestvuju u imunološkom odgovoru itd.
Šta su slobodni radikali?
Hemijiski, slobodni radikali su atomi ili molekuli koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona. Nastaju spontano u hemijskim reakcijama koje se odvijaju u telu, ali isto tako spoljašnji faktori kao što su jonizujuće zračenje, preterano izlaganje suncu, pušenje, izloženost različitim toksinima dovodi do povećane produkcije slobodnih radikala.Kako sve u prirodi teži ravnoteži, tako i ove supstance koje su jako nestabilne, sparuju se sa elektronima drugih atoma ili molekula, koji takodje postaju nestabilni i tako se proizvodi lančana reakcija. Ovo dovodi do oštećenja bioloških makromolekula, što dalje rezultira oštećenjem ćelija, tkiva i organa. Priroda je našla način da se izbori sa ovim problemom pomoću antioksidansa.
Antioksidansi su molekuli koji neutrališu slobodne radikale tako što doniraju svoj elektron i na taj način prekidaju lančanu reakciju “ˇkradje” elektrona. Hemijski gledano, antioskidansi su uglavnom redukciona sredstva, uprošćeno, ovo znači da oni ne postaju nestabilni donacijom elektrona. Antioksidansi u hrani su vitamin C, kojeg najviše ima u citrusima, paprici, kupusu, jabukama, vitamin E koji se nalazi u jajima, orasima, pšeničnim klicama, suncokretu i mahom u svim hladno cedjenim uljima, zatim karotenoidi i vitamin A koje možemo naći u šargarepi, bundevi, žumancetu, semenkama bundeve, mleku, i mineral selen kojim obiluju plodovi mora i brazilski orah.
Dakle, ne možemo pobeći štetnom uticaju slobodnih radikala, ali možemo uticati na spoljašnje uslove koje dovode do njihove povećane produkcije kao što su stres, alkohol, pušenje, izloženost zračenju, a isto tako možemo se “naoružati” odbranom od istih konzumirajući namirnice koje sadrže gore pomenuta jedinjenja. U suprotnom, naš organizam će biti pod oksidativnim stresom, a to je stanje kada slobodni radikali nadvladaju mehanizam zaštite slobodnih radikala.
Simptomi jesu nespecifični (slabost, malaksalost, letargija, depresija)´, ali analizom svojih navika možemo približno da odredimo da li smo izloženi oksidativnom stresu i uzeti u obzir dalje medicinske testove. Dugotrajna izloženost oksidativnom stresu je podloga za razvoj mnogih bolesti kao što su maligna oboljenja, oboljenja krvnih sudova, ubrzanog starenja kože itd.
Da bi vam vaš organizam bio zahvalan, trudite se da mu povećate otpornost svojim navikama. Nismo ni svesni, ali svakoga dana se naše telo bori sa potencijalnim opasnostima unutrašnjim mehanizmima, koji nekada i nisu dovoljni. Zato, “ňaoružajte” se antioksidativnom zaštitom, a vaš organizam će vam obezbediti mladolikost i zdravije telo na duže staze.
