Često zaboravljamo da preispitamo sami sebe, a bez toga nema svesti i nema napretka. Koliko puta ste savetovali bliske ljude? Koliko puta ste ih savetovali kada vam oni nisu direktno tražili pomoć, nego ste vi procenili da nešto ne rade kako treba? Koliko puta ste ih posavetovali u oblasti u kojoj vama lično ide nizbrdo? Veoma je zanimljiva ta ljudska potreba da savetujemo i pričamo u nedogled. Ono što najviše zavarava je da smo mi mnogo dobre osobe kada želimo svima ostalima da pomognemo.
Ali, da li ste se zapitali da li ste kompetentni u nekim oblastima dovoljno da biste savetovali druge? Najčešći primer nekompetentnosti su saveti drugarica koje su prošle razne nezgodne raskide, nisu se usrećile u ljubavi i onda pokušavaju vama da objasne kako se ponašati sa muškarcima. Zar ne deluje to malo apsurdno? Pre dva dana sam od Biljane Bedričić čula poređenje za takvu vrstu saveta: ,,To bi bilo kao da ste vi na štakama, a tražite pomoć od osobe koja je u kolicima.ˮ
Uvek je lakše uzeti drugu osobu kao lični projekat. Obraditi njen problem. Napraviti detaljan plan razrešenja. Zatim pustiti toj osobi da odradi sve navedene korake i, povrh svega, očekivati da će apsolutno pratiti vaše zamisli. Dovodimo sebe u zabludu da kao ,,objektivnijiˮ posmatrači događaja znamo mnogo više i bolje. Međutim, ovo se uglavnom dešava kada vam ta osoba uopšte nije zatražila pomoć. Ili jeste, ali je vidno nespremna za promenu i zapravo želi da je neko ,,iščupaˮ iz situacije. Svojim savetima i spasilačkim sposobnostima savršeno potvrđujemo njihovu ulogu žrtve.
Često se događa da savetujemo baš one koji imaju slične izazove kao što su naši. Tada smo još strastveniji u želji da ih spasimo. Zašto se to dešava? Ako ta druga osoba razreši svoj izazov, imamo osećaj da smo nešto i kod sebe promenili. Istina je da nismo. Istina je da smo posmatrač, spasilac drugih, a davljenik sopstvenog života, koliko god to zvučalo kao kliše.
Istina je da očajnički pokušavamo da promenimo druge, okolinu i svet, jer nemamo petlje da spasimo sami sebe. Nemamo petlje da prekinemo mučan odnos, da damo otkaz tamo gde nas šef svakog dana kinji, da prekinemo da ostvarujemo tuđe neostvarene želje. Nemamo petlje da živimo svoj život.
Hajde promeni danas nešto. Promeni sebe, za početak. Poslušaj svoj savet, umesto da ga deliš šakom i kapom. Napravi nešto od svog života kako bi drugima bio inspiracija i primer. Ojačaj i razvij se kako bi imao snage kada neko stvarno dotrči baš do tebe po pomoć. Hajde, za promenu, očekuj od sebe da ćeš svakodnevno napredovati na svakom polju života. Uradi nešto značajno u svom životu, kako ne bi ti jurio ljude sa savetima, već oni tebe sa pitanjima. Usput se potrudi da uživaš, jer svako je na pravom putu. Svako će dobiti pomoć koja mu je potrebna. Ne možeš ti pomoći svima. Ne rasipaj svoju energiju. Čuvaj je za one kojima će jednom zatrebati. Čuvaj je za osmehe kojima ćeš nas sve obasjati.
Dajana Mitrović
Izvor fotografije: http://smartandrelentless.com
