Iz pozadine se čuje zvuk tetrisa (iz nekog razloga)..
… i počinje prva panel diskusija na Digital Day – Connected Shopper
Tema: “From digital as an extension to digital as a core”
Mogla bih da pišem o zanimljivostima tipa:
Industrije koje očekuje digitalna transformacija su autoindustrija i agroindustrija. Već se radi na “pametnim traktorima” čiji potencijal se može samo naslutiti.
Međutim, izdvojila bih samo dve rečenice Lazara Džamića:
(Preformulisaću jer nemam citat)
Agencije i firme koje NE žive u stalnom strahu i paranoji od “the next thing” su pukle u najavi.
Moje interpretacije:
Interpretacija #1 (odnosi se na pojedince)
Ako niste svesni, a radite u digitalnim komunikacijama (danas poznatim kao komunikacijama) da će sutra doći osoba koja je mlađa od vas, a daleko bolje razume platforme koje koristite u poslu i da treba da učite od nje umesto da je stavljate u ćošak, prsli ste. To ne znači da treba da se plašite tih divnih mladih ljudi, ali da treba da budete svesni da više ne važi ono “mlad je i zelen” treba da uči. Oni su bolji od nas jer razmišljaju sa čisto korisničke strane.
Interpretacija #2 (odnosi se na paranoičan strah od sebe)
Živimo u okruženju u kom se traži 25 god iskustva a da nemate vise od 30 godina.
Ali začudili bi se koliko agencija ne želi da angažuje ljude sa iskustvom jer “ne mogu da ih oblikuju na način na koji im je potrebno“.
Lepo je to što znaju šta im treba. Ali isto tako, ne žele probleme u organizaciji tj. ljude koji će izazivati postojeće stanje.
Zašto onda strah od sebe? Zato što se svako ko želi nešto da promeni, plaši kalupa ko đavo krsta.
A svi smo podložni tome. Inercija se prikrade. Mi smo prosek 5 ljudi koji su nam najbliži. Koliko god da se trudite da odolite, spustićete gard ako se nalazite u lošoj sredini i Vaš kvalitet rada će postati razvodnjen.
Imamo potencijal za izuzetnost, ali i za prosečnost. ZATO strah od sebe. Plašite se sebe i svog potencijala za inerciju stalno, da vam se ne bi prikrao.
I za kraj,
“Najbolji lideri su oni koje je sramota da nešto ne urade kako treba”
Ako ste ikad okarakterisani kao problematična osoba jer “ovo je dovoljno dobro” nije dovoljno dobro za vas, verovatno ste na pravom putu, ali ne u pravom okruženju.
Miljana Nikodijević