Posebna je čast voditi razgovor sa osobom, koja ume da prepozna i vidi svet drugačijim bojama. Muzičar vidi boje sveta kroz tonove, ali gleda širinom, koja je gotovo nedostižna za svakodnevno društvo. Nemanja Stanković, prvo čelo Beogradske filharmonije, učinio je tu čast da nam odgovori na verovatno mala, ali jako značajna pitanja.
#1 Zbog čega je muzika postala način Vašeg života?
Zapravo je vrlo jednostavno. Još kao detetu ništa nije moglo da mi privuče toliku pažnju kao muzika. Zahvalan sam svojim roditeljima koji su to na vreme primetili i koji su me usmerili na, rekao bih, pravi put.
#2 Šta Vas je podstaklo na odabir violončela, kao vernog pratioca?
Podstakli su me profesori iz kragujevačke muzičke škole, koju sam upisao sa pet godina. Nakon prvog susreta sa violončelom, potpuno sam zaboravio na klavir, moju prvu simpatiju. Imao sam sreću da sam od samog početka kraj sebe imao ljude od kojih sam mnogo naučio i koji su me obogatili u onom najbitnijem, duhovnom smislu.
Muzika kao način života
#3 Zbog čega je, važno biti deo jedne velike institucije, kao što je Beogradska filharmonija?
Beogradska filharmonija važi za najbolji orkestar, ne samo u Srbiji, već i u regionu. A takav status nije došao preko noći. Entuzijazam muzičara, kao i bezrezervno ulaganje svih zaposlenih jesu glavna crta zbog koje orkestar konstantno napreduje i to mene kao člana ove velike porodice čini veoma ponosnim. Ceo tim uvek traži nove izazove i nove barijere koje će srušiti i siguran sam da baš u tome leži tajna uspeha.
Jedini, autentični i neponovljivi orkestar
#4 Da li, prema Vašem mišljenju, Srbija ima dovoljno dobar kadar za muzičko obrazovanje mladih?
Kako se uzme. Ne treba generalizovati sve, ali čini se da su se malo pogubili kriterijumi i to može biti pogubno za mlade muzičare. Samokritičnost velikog broja naših pedagoga izostaje, a muzika je u stvari kao život koji se uči stalno iznova. Zato me raduje što sam od februara ove godine docent na Fakultetu umetnosti u Nišu gde predajem violončelo. Kao član Udruženja gudačkih pedagoga Srbije (ESTA Srbija) aktivno učestvujem u osmišljavanju radionica za učenike i studente što nailazi na veliki broj pozitivnih komentara od strane kolega, što je pokazatelj da svako od nas može da doprinese zajednici, ukoliko ima ideje i zna kako da ih realizuje.
#5 Čija dela Vas posebno inspirišu?
Zavisi od trenutka. Inspirišu me umetnici koji pomiču granice. Takav je bio Bah, takvi su bili Betoven, Maler, Šostakovič, Hindemit… To su sve kompozitori, čija je dela poseban gušt izvoditi i slušati. Inspirišu me i pojedini savremeni kompozitori. Krajem maja prisustvovao sam autorskom koncertu naše kompozitorke Dragane Jovanović, na kome je premijerno izvedeno delo “Godišnja doba” i koje je ostavilo izuzetan utisak na mene. Da ne govorimo samo o klasičnoj muzici. U današnje vreme podvig je napraviti kompoziciju koja će iskakati od već ustaljenih formi, a koja će i pored toga biti bliska ljudima.
#6 Koje lične nastupe biste izdvojile, a da imaju posebnu vrednost?
Trudim se da svaki moj nastup ima vrednost, bilo da je koncert u Beogradu, Parizu ili Staroj Pazovi. Ne kalkulišem, mada naravno da ima koncerata koje sam lično naročito emotivno doživeo, poput onog kada sam sa Beogradskom filharmonijom svirao Dvoržakov koncert za čelo i orkestar. To je moje nadraže delo i svirao sam ga sa orkestrom u najdražoj koncertnoj sali, Kolarčevoj zadužbini.
Duo za pamćenje
#7 Koji su Vam planovi za naredni period?
Plan je da ostanem posvećen onome što radim, kako na polju pedagogije, tako i na sceni. Čekaju me solistički koncerti u Kragujevcu i Nišu, a posebno se radujem koncertu Beogradske filharmonije na otvorenom, u novobeogradskom bloku 13, kod Palate Srbija, gde će uskoro početi izgradnja naše buduće zgrade. Leto je rezervisano za Portugal i Italiju, dok za septembar pripremam nešto interesantno za Beograđane, ali pratite me na društvenim mrežama, pa ćete biti blagovremeno obavešteni.
Virtuoz na violončelu
Priprema: Tatjana Vujović
Fotografije:
www.bgf.rs
www.wannabemagazine.rs
www.ukparobrod.rs
www.twitter.com
