Filharmoniju razumemo kao mesto na kojem se ostvaruju snovi, jer publika dobija priliku da usvoji svu moć koju pruža klasična muzika. Orkestar je njen predstavnik koji svakom izvedbom donosi potrebnu čistotu i mir za ljudski duh. Ona je, po svemu sudeći, najveće uzvišenje umetnosti.

Jedno takvo ostvarenje sna pružila je Beogradska filharmonija 25. juna, pod upravom šefa-dirigenta Gabrijela Felca. Najveći koncert klasične muzike na otvorenom priređen je u čast otvaranju zgrade koja će ispuniti uslove za sve kasnije orkestre koji će u njoj nastupati.

foto Marko Djokovic/

Peti element

Otvararanje namenske sale sama po sebi nije cilj. Treba verovati u to da je ona samo sredstvo da muzičari bolje pružaju sadržaj muzike. Mnogo je važnije da publika uživa, zato što je ona taj peti element sastava Filharmonije. Ovaj je koncert upravo tako i bio organizovan. U obliku piknika kod nove Filharmonije, sa ćebencetom i flašicom vode u rukama, da se na pravi način oda poštovanje ljudskom duhu, miru i umetnosti.

Bolero kao motiv

Publika je sama birala izbor pesama. Program kompozicija okupio je najveće poput „Grlica” Stevana Hristića, „Valcera cveća” Petra Ilića Čajkovskog i „Igre sablji” Arama Hačaturijana. Ipak, pravi je mir pružen uz „Bolero” Morisa Ravela, kompozicije koja je najviše ukrasila ovakvo svečano popodne kod Palate Srbije. Ono što je upotpunilo veče, svakako jeste pojava neprevaziđenog maestra, Zubina Mehte.

Tatjana Vujović

Izvor fotografije: promo BGF