Mišljenja su podeljena oko nastanka salse, da li je nastala na Kubi ili u Portoriku. Salsa muzika predstavlja kombinaciju tradicionalnih kubanskih, afričkih i različitih latino-američkih ritmova, u čemu se ogleda njena jedinstvenost. Brz i komplikovan ritam udaraljki sa Kube i iz Portorika stiže do Njujorka tokom migracija između 1940-ih i 1970-ih godina.
Nakon Njujorka, ona se postepeno širi do svih delova sveta, kao društveni ples koji se uči u plesnim školama, bilo na rekreativnom ili profesionalnom nivou. Univerzalna karakteristika salsa večeri i salsa festivala je masovna posećenost, koja proističe iz različitih ljudskih pobuda: radi lične satisfakcije, radi razonode i kao vid socijalizacije sa ljudima sličnih interesovanja. Kod plesača, ljubitelja latino ritmova i kod onih koji to nisu, salsa ( u prevodu „sos“ ) je svojevrstan, planetarno prepoznatljiv brend, kada su plesovi u pitanju.
Kako se pleše salsa?
Postoje mnogi stilovi salse: kubanski, portorikanski, kolumbijski, Njujork, L.A. i drugi. Kubanska salsa se igra uz muziku od osam taktova, koji su podeljeni na dva dela od po četiri takta. Koraci potiču od kubanskog sona, ali su na njih imali uticaj ča-ča, rumba, mambo i drugi kubanski plesovi. Salsa se može igrati na različite načine:
Casino – Kubanci koriste ovaj termin za salsu koju igraju dve osobe, igra se u paru.
Rueda de Casino – Rueda je formacija od više parova, koji igraju u krugu, jedna osoba izgovara nazive figura, koje ostali prate, partneri se menjaju u toku igre.
Trios and cuaertos de casino – Prilikom ove formacije jedan muškarac igra sa dve ili više žena ili jedna žena igra sa dva ili više muškarca.
Casino suelta – Kod nas je poznata kao linijska salsa, grupa ljudi prati i imitira pokrete i figure vođe. Termin linijska salsa se u ovom slučaju odnosi na Kubansku salsu, koja je kružna i razlikuje se od linijskih salsi L.A i N.Y.
Salsa u Srbiji
Otprilike pre nekih deset godina je Srbiju, prvenstveno Beograd, a potom i gradove u unutrašnjosti zahvatila salsa groznica, koja je otpočela pojavom kubanskog orkestra „Voz latina“. Zbog velikog interesovanja plesne škole su masovno krenule da podučavaju salsu i otvorile su se mnoge salsa škole. Sve veći broj Kubanaca podučava u Srbiji, neki imaju sopstvene škole i svakako daju svoj doprinos, ne samo razvoju plesa, već i kulturološkom razvoju. Može se reći da danas u Srbiji postoji značajan broj festivala i takmičenja, kako u Beogradu, tako i u drugim gradovima. U Beogradu na različitim lokacijama se organizuju žurke svih dana u nedelji, leti su na otvorenom, tako da se često može videti grupa ljudi koji plešu na Trgu republike, na Kalemegdanu, Adi i drugim mestima. Česti posetioci ovih žurki su strani turisti, koji ne skrivaju svoje oduševljenje i euforiju kada su u pitanju salsa večeri u prestonici.
Aleksandra Marković
