Gledala sam seriju, ko zna koju po redu i pod kojim nazivom. U poslednje vreme mnogo gledam televiziju, jer opet ne znam kako produktivnije da iskoristim vreme. Puštam opet život da teče kako on želi i bez da me pita kakvim ga ja želim. Čuvam uloge glumcima dok oni idu na pauzu za kafu, a ko čuva moju?
Skoro sam čula jednu od najlepših priča. U seriji. Kratka je i ide ovako:
”Dva prijatelja su šetala plažom koja je bila puna nasukanih morskih zvezda. Jedan se sagnuo i bacio jednu u more. Drugi ga je začuđeno pitao zašto to čini, šta je učinio tim potezom kad ih ima toliko, kome to znači. Prijatelj mu je odgovorio: „Nije važno koliko ih je. Pomogao sam jednoj, njoj pravi razliku.“
Dva prijatelja su nastavila šetnju po plaži bogatoj nasukanim morskim zvezdama.
Razumete li?
Pravite razliku. Makar ona bila objektivno sitna, nekome će biti od životne važnosti. Svakome kome pomognete menjate život. Kada pomognete baki da pređe ulicu, ulepšaćete joj dan. Zagrlite li svog mlađeg brata pokazaćete mu da ima na koga da računa u životu. Primite mačku sa ulice da spava i jede kod vas i doneće vam gomilu buba švaba kao znak zahvalnosti (haha, znam, nije baš privlačno, ali zahvalna vam je i spasili ste jedan život od mučnog uličnog života).
Znate li da jednom donacijom krvi održavate čak tri života?
Shvatate li da svaki mali gest pravi razliku? Čini korak ka svetu kakvim ga zamišljate. Bogati planetu lepšom stranom života.
Zato želim sada da vas pitam kako ste. Iskreno. Zabrinuto vas to pitam. Da li ste dobro? Da li vam treba zagrljaj? Čime su vam misli okupirane? Kako ste? Molim vas, kažite mi. Pišite mi. Kako ste? Iskreno me zanima.
Muči li i vas ljubav? Mene da, jer je nikad nisam razumela u potpunosti i dan danas mi je maglovita.
Čudno je kako mi ljudi nanosimo bol jedni drugima toliko da se plašimo posle da otvorimo srce za neke nove stanare. Ožiljcima se kitimo. Igramo neke igrice, zaziremo jedni od drugih, gledamo kako što više da uvučemo drugu stranu, dok smo mi na distanci. Izgleda kao da smo na bojnom polju.
Hajde da pokušamo da napravimo razliku. Hajde da pokušamo bez igrica, bez „vrućeg – hladnog“, bez zavlačenja, glume. Hajde da budemo iskreni, da pokušamo da se prepustimo, uronimo u ljubav. Hajde da spasimo neku morsku zvezdu.
Ili spasite pravu zvezdu, onu skrivenu u vašem pogledu. Ne dozvolite da se ugasi. Neka varniči što jače može. Neka vrišti iz vas. Pustite neka teče vašim venama, nek vas opija sobom svaki dan. Volite sebe. I ne trudite se da postanete neko ko niste. U tom slučaju se zvezda u vama ugasila. I šta ste uradili? Zar ne želite da budete spasilac zvezda?
Nina Dekić
Izvor fotografije: www.pixabay.com
