Da li je prinos uvek opravdana premija za rizik?
Finansijska kriza, primarno nastala u SAD na hipotekarnom tržištu, brzo se proširila na ceo svet zahvatajući najvećim delom realni sektor. Njeni se uzroci kreću od sistemskih karakteristika, koje su lančanim efektom dovele do propasti većeg broja nastalih instituacija, do primena neodgovarajućih ekonomskih politika, u zavisnosti od strategija deviznih kurseva koje su bile na snazi u zemljama. Danas u svetu novi načini za povećanjem dohotka, prevazilaze vrednost svetske trgovine i dovode do višeg životnog standarda, ali je pitanje trenutka u kojem se mnoge stvari mogu oteti kontroli.
Još se krajem devedesetih godina prošlog veka pojavio veći broj kompanija, koje su prepoznale prednosti novih tehnologija i elektronskog poslovanja zarad potencijalnog rasta budžeta. U većini slučajeva, uspešno kretanje novih posrednika na tržištu završavalo se propašću, tokom procesa koji je nazvan „pucanje dot com balona” (Dot com bubble). Postavlja se pitanje načina na koji tržište može da opstane u svetu koji se i dalje bori sa posledicama tadašnjih kriza, dok nove nestabilnosti tek predstoje.
POVERENJE NASUPROT INOVACIJAMA
Lawrance McDonald, bivši bankar kompanije Lehman Brothers, jednom prilikom je izjavio da su banke danas u daleko boljem stanju nego ranije, jer su nakon krize smanjile obim rizičnih poslovanja. Uvođenje tehnoloških inovacija i usavršavanje Bazel sistema, predstavljaju osnovne strategije za sprovođenje veće kontrole u bankarskom poslovanju. Ipak, nikad se ne mogu pokriti sve rupe jednog sistema, što navodi na opšti zaključak da se od finansijske krize, nijedna institucija u potpunosti ne može zaštititi. Zbog toga, za dalji opstanak Centralne banke i zemlje uopšte, najvažnije je imati poverenje od strane poverilaca koji u ovakve poslove stupaju. To je poverenje još važnije održati danas, kada je trgovanje kriptovalutama, toliko uznapredovalo. Iako ne predstavljaju legalno sredstvo plaćanja prema zakonu Narodne banke Srbije, kriptovalute imaju sve karakteristike novca.
Vrednost kriptovaluta proističe iz toga što su postale koristan instrument plaćanja.
Pogodnije sredstvo plaćanja za svakog poverioca, učinilo je da virtuelno tržište toliko uznapreduje poslednjih godina. S jedne strane, trgovanje kriptovalutama nema uobičajne karakteristike berze. Suština je u postojanju većeg broja internet stranica, koje funkcionišu kao menjačnice, na kojima se kriptovalute kupuju i prodaju za realan novac. Verovatnoća zarade je veća, ali je veći i rizik. Samim tim što se poverilac otkriva na određenoj internet stranici, njegov ili njen račun postaje nova tema za hakerska istraživanja i napade. Na to se nadovezuje i činjenica da je reč o novim valutama, čija vrednost još uvek nije ustaljena na tržištu. Bitcoin, kao najveći predstavnik virtuelnih novčanica, je na početku vredeo samo 100 evra, a septembra ove godine vredi neverovatnih 3850 evra.
Reč je o špekulativnom balonu koji se polako razvija sa novim tehnologijama, a da investitori toga i nisu svesni. Isto što je tokom Dot com krize zadesilo veliki broj IT kompanija, da u kratkom vremenskom roku postanu nelikvidne, može se desiti i sa novim valutama, čija cena svakodnevno fluktuira. Suština je u ekonomskoj poruci „da sva jaja ne treba držati uvek u istoj korpi”. Na taj način, poverenje unutar kompanija na finansijskom tržištu i u razvijenoj IT sferi ostaje suštinska važnost daljeg poslovanja.
OPRAVDAN ILI NEPRAVDAN RIZIK
Sean Boulanger, viši menadžer zajednice u digitalnoj agenciji Cape Town, ne smatra se velikim i značajnim investitorom, ali ovaj primer u poslednje vreme poprima drugi pravac gledišta, otkad je pomenuta agencija počela da sarađuje sa američkom tehnološkom kompacijom Civic, koju vodi južnoafrički preduzetnik Vinnz Lingham. Naime, kompanija je počela da prikuplja veliku količinu novca preko izdavanja digitalnih novčanica (tokens). Trošak nove valute ide na teret same kompanije, ali investitori drže kovanice u svojim virtualnim novčanicima, pa veruju da će njihova vrednost biti u stalnom porastu, sa razvojem kompanije. Ipak, regulacija tržišta je neophodna, da bi se novim valutama održala vrednost. Zagovorenici digitalnih tehnologija smatraju da bi javni sektor svake zemlje trebalo da se reformiše, u smislu da se kriptovalute prhivate kao korisno sredstvo plaćanja, da bi rizik za većim ulaganjem postao opravdan.
S razvojem novih tehnologija, finansijsko tržšte dobija drugačije karakteristike. Rizik za ulaganjem postaje veći, samim tim što je izvesna verovatnoća pucanja nastalih špekulativnih balona kroz uvođenje novih instrumenata. Mnogi čak pričaju da će svet upasti u novu finansijsku krizu, od koje će se zajednice teško oporaviti. Jedno je sigurno – nikada nijedna kriza nije uspela da zaustavi rađanje novih ideja i odvažnost potrebnu da se zajednice uključe u njihovo ostvarenje. Ovo jeste teško vreme, ali i u najtežim trenucima iskažu se pojedinci koji su, kao najčvršći, spremni za nove borbe.
Tatjana Vujović
