Vatra za snove

, AKTUELNO

Ne, to nikada nisu bili obični snovi.

Kada nestanete između dve stolice okupani notama. To nisu obični snovi. Zvukovi se rasprostiru od napregnutosti svih čula do zadržavanja daha i podižu daleko, daleko do tavanice, tamo negde postaju oblik. Emocija.

Pod dirigentskom palicom sakriva se jedan od oblika i igra se siluetom maestralnog pokreta. Nestaje pod elegantnom cipelom violinistkinje, postaje u čipkastom naboru uzdaha, otkriva se iza drvenih vrata, unutra, daleko unutra, u srcu. Vrata se zalupe i ponovo otvore i između dvaju koraka ugleda se poraslo sećanje, ugleda se veliko starinsko ogledalo i uspavani tamni strah.

Svi se govori negovorenja u trenu utišaju, utišaju da oslušnu kako se to strah sa strahom bori i kako se ogledalo samo u sebi lomi, samo da se negde daleko ugledaju krajevi, krajevi onoga čemu kraja nema.

Onda, iznenada, svi zvuci odluče da preseku vazduh i postanu gvozdene grane koje spajaju jesenji pod i drveno nebo na kojem Koštana mašta o dalekim gorama. One odluče da se zalete, da postanu laste i leptiri ispod šešira. Šušte da se gore same stvore na dlanu da prigrle slobodu. Sloboda se ne bori. Ona se sama rastvara u toploti i obasjava nežne oči onoga koji sanja. Ona sanja.

Negde ispod trepavica, zavuče se tiho i dodir klavira. Ogrnut jarkim nadama biva more između nekoliko mora i drhti. Kada se zvuk i dodir sklope, ostane neizrečena pesma o pticama koje su umele da lete. O snovima koji su umeli da sanjaju. O vatri koja ne gori već tinja. Tinja da poleti. Da postane oblik. Da živi. Daleko, daleko u nama.

U petak, 27. oktobra 2017. godine otvorena je nova koncertna sezona Beogradske filharmonije pod nazivom Pet elemenata. Ovo je prvi tematski ciklus od njih pet ─ Vatra. Činila su ga dela Riharda Štrausa Magbet, simfonijska poema op. 23, Simfonijski triptihon (Koštana) Petra Konjovića i Prometej, poema vatre,op. 60 Aleksandra Skrjabina. Ona su bila pod dirigentskom palicom Gabrijela Felca, uz solistu Filipa Kopačevskog (klavir).

 

A to je sve bio još jedan, nikako običan, san.

Ivana Pantelić
Izvori fotografija: 
Privatna arhiva autora i Pixabay.com