„Ljudi se često žale da je muzika previše dvosmislena, da je ono o čemu bi trebalo da razmišljaju kada je čuju tako nejasno, dok svi razumeju reči“. (Felix Mendelson)
Klasika nikada ne umire. Da ona živi kroz vekove i vekove, dokazano je i ovog petka (24. novembra 2017. godine) u prepunoj Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine (Studentski trg 11).
Pod dirigentskom palicom Danijela Rajskina i solistom na klaviru – Lukasa Genijušasa, koji su propraćeni višeminutnim ovacijama publike u Velikoj dvorani, gosti su bili u prilici da na otvaranju izvedbe „Voda 2“ slušaju koncertnu uvertiru „Hibridi“, F. Mendelsona. „Hibridi“ koji su drugačije poznati i pod nazivom „Fingalova pećina“, sastavljeni su 1830. godine inspirisani Mendelsonovom posetom pećini na ostrvu Stafi, u arhipelagu Hibridi. Na galskom jeziku prevod ove uvertire znači „pećina melodija“, a koncertna uvertira Mendelsona se prepoznaje kao jedna od ranijih tonskih numera. U „Hibridima“ prepoznaju se dve glavne teme: prva koja opisuje zapanjujuću lepotu pećine, i drugi deo koji predstavlja ideju zapljuskujućih talasa.
Nakon svetski poznate uvertire, usledila je izvedba od F. Šopena – Koncert za klavir i orkestar br.1, o.p 11 u E-molu. Kompozicija sastavljena od 3 dela, propraćena je ogromnim aplauzima. Prvi stav „Allegro mestoso“ je u sonatnom obliku koji odlikuje prizvuk sete, bez snažnijih kontrasta. Drugi stav „Romansa-Langhetto“ je inspirisan Šopenovom ljubavi prema Konstanci Glatkovskoj, pisan samo za klavir. Treći deo kompozicije “Rondo-Allegro“ u celosti je u ritmu krakovjaka, poljske narodne igre.
Izvedba je zatvorena simfonijom Roberta Šumana – „Simfonija br.3, op.97 u Ec-duru, poznatom i kao „Rajnska“, zbog Šopenove opijenosti ovog rekom, pri čemu se u simfoniji može čuti i kako Rajna protiče pored Kelnske katedrale.
Glavni gostujući dirigent Beogradske filharmonije, Danijel Rajskin nastupao je sa mnogim poznatim solistima: Janinom Jansenom, Martinom Frostom, Vladimirom Mendelsonom, Stivenom Ozbornom i mnogim drugim. Njegov snimak koncerata za violončelo Korngolda, Bloha i Goldšmita sa Julijanom Štekelom, objavljen za AVI, dobio je nagradu Eho Klasik 2012. godine.
Lukas Genijušas je dobitnik brojnih nagrada i priznanja u Rusiji i Litvaniji, odakle je poreklom. Klavir je počeo da svira sa 5 godina, a nastupao je sa brojnim orkestrima kao što su Hamburški simfonijski orkestar, Škotski simfonijski orkestar i mnogi drugi.
Marković Milica
Izvor: Beogradska filharmonija
Fotografija: Beogradska filharmonija (zvanična stranica)
