Pomodarstvo u ishrani sve više dobija na značaju. Kao i svaka industrijska grana danšnjice, trendovi se stalno menjaju, a glavni postulati već odavno nisu u korelaciji sa ljudskim interesima, već sa profitom. U vreme marketinga i potplaćenih istraživanja, nije uopšte čudno zašto su svi sluđeni po pitanju “Šta dobro (u nutritivnom i gurmanskom pogledu) pojesti?” Veliki prostor za manipulativnu igru profitom daje i činjenica da je hrana povezana sa pitanjima koja direktno utiču na čoveka, a to su zdravlje i fizički izgled.
Svi znaju da su burgeri, palčinke, krofne i drugi industrijski proizvodi “brze hrane” nezdravi i puni praznih kalorija. U ovom tekstu ću se osvrnuti na one lepše upakovane proizvode, koji se reklamiraju kao zdravi, a to nikako nisu.
Ekspandirane žitarice i razne vrste granula
Na kutiji ovih proizvoda u prvi plan su istaknute sve dobrobiti neprerađenih žitarica od kojih su potekli. Ono što se ne ističe je gomila šećera kojom su prelivene ove hrskave “zdrave” poslastice, koja svoj pufnast i privlačan izgled duguju nimalo zdravom načinu proizvodnje pod velikim pritiskom i visokim temperaturama.
Integralni slani i slatki keksići
Sama reč “integralno” budi asocijaciju na nešto zdravo. Kada pojedete integralan proizvod, znači da ste uneli određenu količinu vlakana, što je donekle dobro. Ipak, nedovoljno dobro da neutralizuje štetnost hidrogenizovanih ulja i opet pozamašnih količina soli i šećera u ovim proizvodima. Ali i to ostaje zanemareno pred dobrobitima nekoliko zrna semenčica i par (mili)grama vlakana.
Lajt i vitaminizirani margarini
Margarin se dobija procesom hidrogenizacije ulja, koja podrazumeva hemijsku reakciju u kojoj se nezasićena veza u masnoj kiselini zamenjuje molekulom vodonika. Ovaj veštački dobijen proizvod je u prošlim veku gurnuo svinjsku mast i buter u drugi plan zbog njihove takozvane štetnosti i povezanosti sa kardiovaskularnim oboljenjima. Sa strane da je danas u naučnim krugovima jako diskutabilna priča o holesterolu i njegovoj štetnosti, trans masti u margarinu su najaterogenije masti i najštetnije za krvne sudove. Ipak, ovaj jeftin proizvod se nalazi u svim konditorskim proizvodima i brzoj hrani, a njegova lajt verzija ili nedovoljna količina veštačkih vitamina, samo je pokušaj da se zamaskira činjenica o velikoj štetnosti ovog proizvoda.
Biljna mleka u prahu
Biljna mleka su preporučljiva isključivo i samo ako ih pripremate u domaćoj radinosti, bez veštačkih dodataka. Postoje brojni recepti na internetu koji su vrlo laki i jednostavni. Ako ste već odlučili da potrošite određenu količinu novca na ovakav proizvod, bolje taj novac uložite u kvalitetno kozije mleko, nego u prah, koji je sve samo ne zdrav. Arome, zgušnjivači, šećeri i veštački vitamini i minerali su samo neki od sastojaka ovih proizvoda.
“Dobra” ovsena kaša
Verovatno ste rešili da podignete kvalitet svoje ishrane, a ovaj proizvod vam je zapao za oko kao lako, ukusno i jednostvno rešenje. Možete slobodno, bez trunke griže savesti, da ovakav obrok zamenite čokoladnim kroasanom ili glaziranom krofnom. Otprilike ćete uneti istu količinu šećera. Pored ovsenih pahuljica, koje čine 48% sadržaja kesice, tu su i biljne masnoće, kukuruzni skrob, visoko fruktozni sirup, arome… Zvuči kao zdrav obrok, zar ne?
Savet: Ukoliko ste rešili da preduzmete pozitivne promene u svom načinu ishrane, pažljivo birajte i trudite se da se edukujete. Nemojte davati velike količine novca na proizvode koji nemaju nikakvu nutritivno značajnu vrednost, samo zato što vas je privukla dobro upakovana reklama. Istina je uvek na zadnjem delu kutije, sitno napisanim slovima. Zdrava ishrana nije i ne mora da bude skuplja, ona nije luksuz, već potreba i pravo svakog pojedinca. Zaobiđite rafove sa proizvodima koji su više novca uložili u pakovanje, nego u sam proizvod i uputite se ka pijaci i ljudima koji su vredno i savesno uzgajali hranu koju prodaju. Ekonomičnije je i zdravije.
Sunčica Karanović
Izvor: mattsko.wordpress.com