Mnogi od nas svakodnevno koriste javni prevoz, neko za kraće relacije, neko za malo duže. Takođe, mnogima je on noćna mora. Treba slušati sve te ljude oko sebe – daj Bože da pronađeš neko slobodno mesto i da uz to ne naiđe neka ljupka bakica kojoj prosto moraš da ustupiš mesto – sigurno se i vama to nekada desilo, zar ne? Kada smo primorani da koristimo javni prevoz, onda smo prinuđeni i da slušamo razne priče i gledamo razne primere koji i te kako mogu da utiču na naš dan i naše raspoloženje. Ali kao i za svaki izazov, i za to postoji rešenje. Osmislila sam nekoliko načina koji mogu pomoći da vam prođe vreme prilikom svakodnevnog putovanja. Naravno, sve ove primere možete primeniti i u drugim oblastima vašeg zivota kada imate „višak vremena za razmišljanje“, kako ja to zovem.

Počeću od toga da svi mi imamo neke stvari za koje nikad nemamo dovoljno vremena. E pa, vožnja autobusom vam može biti to dodatno vreme koje vam nedostaje tokom dana. Tada možete da se prihvatite neke dobre knjige koja i te kako može da vam popravi raspoloženje. Pritom, pružate priliku da i neko pored vas pročita nešto pametno. Znate one ljude koji stalno nadgledaju šta to kucate na telefonu ili šta to držite u rukama, kese i slično, e pa na njih mislim. Nekada obična rečenica koju čovek pročita može da mu popravi dan.

Muzika je neizostavna, ali ako su vam dosadile vaše plejliste, možete da uključite radio koji sigurno svi imate na telefonu ali se retko ko setio da ga upali, zar ne? To je nekako postalo zaboravljeno, a može da bude jako zanimljivo, posebno ako čujete neku staru pesmu na koju ste već zaboravili, što je kod mene često slučaj. Najbolje je staviti slušalice i isključiti se iz okruženja, posebno ukoliko ne želite da slušate neke priče, tj. ljude.

Ovo slobodno vreme možete iskoristiti i za meditaciju, mada možda nekada neće biti moguće, ali je uglavnom izvodljivo. Možete jednostavno zatvoriti oči i brojati uzdahe i izdahe. Deluje veoma opuštajuće i puni nas energijom. I za čas, dok otvorite oči, već ste stigli na svoje odredište. Pritom ovo možete praktikovati bilo da sedite ili stojite. Ako mislite da to nije izvodljivo zbog buke, jeste, samo se raspitajte više o tome.

Nešto što se ljudima preporučuje da rade što češće, a za to ste sigurno čuli, jeste moć zahvaljivanja. Otrcano, znam, ali veoma može da popravi raspolozenje. Možete da pišete na papiru, a ukoliko vam je to neprijatno, kucajte u beleškama na telefonu ili, pak, samo u mislima nabrajajte stavku po stavku. „Danas sam zahvalna na…“ – ne izmišljajte da ne postoji ništa na čemu biste mogli biti zahvalni i da se nalazite u najgoroj mogućoj situaciji, jer to nije istina. Zato počnite.

Dobro poznate afirmacije. Odredite par afirmacija koje vama lično odgovaraju i često ih ponavljajte ili pak pištite, kucajte, kao što sam predožila kod zahvalnosti. Evo mog predloga  koji će vam se sigurno svideti: „Novac u moj život ulazi svakodnevno na razne očekivane i neočekivane načine“. Naša uverenja su nešto što nam je neko puno puta ponovio ili smo mi to sami sebi ponavljali. Znam da deluje kao prosipanje priče, ali sva naša uverenja su na kraju krajeva prosipanje priče, dajte da barem budu korisna. Ovo vam je samo primer, izaberite onu afirmaciju koja vama odgovara.

Ako vam nekad nije ni do čega od navedenog, dopisujte se sa nekom drugaricom, planirajte neko putovanje, maštajte, radite sve ono što vam donosi dobar osećaj. Mi često znamo da budemo posmatrači realnosti, dopustimo da na nas utiče nervozna žena u prevozu kojoj smo odjednom mi krivi za sve što joj se dešava, da nam gužva u saobraćaju probudi nevozu i frustraciju, itd. umesto da se zapitamo kako pametnije da reagujemo i iskoristimo to vreme koje, eto, neki od nas neminovno provode u javnom prvozu.

Možete vi i dalje da se svađate kada vas nego gurne ili da cupkate u mestu i psujete vozača koji nikako da ubrza i pomeri se sa mesta, ali nakon toga tu frustraciju nosite sa sobom i kada izađete napolje iz tog prevoza. Ko će biti sledeći na kome ćete iskaliti bes? Ja sigurno neću. Odavno sam shvatila da je bolje biti u miru nego u pravu…

Nevena Savković