videla sam zalazak
koji me je prepoznao
nisam ni umela opisati
koliko se koraka deli da spoji
jedan poljubac sunca
sa mesečevim kretanjem
onda sam samo utonula
u bezdane kiša, tonova i granja
pomišljala sam na one mostove
i priče o večnosti
niko to nije previše sam
sem onda kada to dopusti
sam
svojim slomljenim rukama
videla sam zalazak
i on me je upoznao
počela sam da maštam
o popodnevu na krovu zgrade
u kojem nema smrti
u kojem se ulice kotrljaju
nadole
u kojem ulice koračaju
da ti u starke naiđu
da ih se nikad ne otreseš
maštala sam o golubovima
i golubovi su me odveli u Beč
u jednom sam parku ostavila jednu praznu klupu
da zapamtim
lišće nikada nije dovoljno žuto
u popodnevima u kojima se
zalasci ne rađaju
srela sam zalazak
da me podseti
krovovi toplo padaju u san
Ivana Pantelić
Izvor naslovne fotografije: Instagram