Приђе мени Мали Принц једном, са веома чудним питањем о томе шта значи бити узор некоме. Дуго сам размишљала како добро да објасним један такав појам малом дечаку. На крају, сетих се приче о томе шта значи бити бунтовник са разлогом…
Милутин Живановић, (28), завршио је Економски факултет Универзитета у Београду, на смеру Рачуноводство, ревизија и финансијско управљање, са просечном оценом 9,90. Завршио је мастер студије на смеру Рачуноводство, ревизија и пословне финансије са просечном оценом 10,00. Коначно, то је студент који је положио све испите на докторским студијама са просеком 10,00 и тренутно ради на изради докторске дицертације. Колико год да је овај студент недеље велики као човек, Малог Принца је највише занимао пут до таквог успеха, и којим се звездама он свакодневно води.
На питање како успева да постигне тако добар успех при студирању, а да истовремено буде ангажован као асистент на три предмета и да увек буде на располагању свим својим студентима, Милутин каже једноставно, да се увек труди себи да зада високе краткорочне циљеве. Покушава да у сваком дану испуни оно што је замислио и да на тај начин створи звезде свог неба.
Посматрајући себе сада, с једне стране бива задовољан. С обзиром на то да га превенствено занимају социологија и психологија, останак на факултету му остварује сан да буде запослен у просвети и да кроз рад са студентима не изађе из поља сталних анализа друштвених кретања.
„А машта? Где је ту креативност?“, упита мене Мали Принц.
Милутинов свет, кажем ја, покрећу музика и филм. На улицу не излази без слушалица, а свој живот отприлике живи тако да стално развија филм у глави по основу песме која га у том тренутку највише инспирише. И нема апсолутног узора. Они се мењају с временом, у зависности од тога шта тренутно чини његов свет и који је циљ себи у датом тренутку поставио, додајући да „сваки од њих мора да поседује две кључне особине: храброст и некомпромитованост“. Некад представља изазов да устане ујутру са неком новом мотивацијом, али му је драго ако може сваке ноћи да легне смиреног духа.
„Зашто је онда он бунтовник са разлогом?“, наставља даље Мали Принц са питањем.
Можда би се боље рекло да је то Милутинова порука свим студентима. Не треба да се говори о труду и учењу како би се остварили високи циљеви. „Сваки човек зна шта жели, само је питање да ли је спреман то себи да призна“, каже Милутин. Оно што је важно, је да инпут за остварење било ког циља, буде само лични труд, односно залагање. Милутин јесте задовољан собом, али није задовољан тиме где живи и под каквим условима бивствује, посматрајући с друге стране. За разлику од већине, поносан је на младе генерације студената који долазе. У јазу критика како се све мање цене раније усвојене вредности, он додаје да је став који имају наши студенти добар и довољно јак за даљи корак развоја наше просвете. Зато студенти не треба да ћуте. Треба да раде на реформама, јер тиме усавршавају и надограђују своју личност. Увек жељни промена, бити прави студент, значи бити бунтовник са разлогом.
Те ноћи Мали Принц није могао да заспи. Чуо је неку песму и почео у глави да ствара филм…
Припремила: Татјана Вујовић
Фотографија: Приватна архива
