Neko jednom reče da je medicina poput baleta koji traje ceo život i za koji samo oni koji su spremni da prihvate poziv, dobijaju kartu.

Ništa nije bilo neuobičajno tog sunčanog ponedeljka. Ispratila su se predavanja, platili poslednji računi i debatovalo se o uslovu stacionarnosti pri posmatranju određenih tipova vremenskih serija. Ipak, ispijanje kafe bilo je slađe sa inspirativnom studentkinjom Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Ona je razlog zbog kojeg je ovaj sunčani ponedeljak dobio još više boja.

Andrijana Kojić, (22), četvrta je godina na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Rođena Smederevka; ona je nauku kojom se bavi prihvatila kao poziv za težak ali srećan put do posla koji će je u budućnosti ispunjavati. Iako studiranje medicine nije bila njena primarna želja, na osnovu stečenog iskustva smatra da sebe sada ne bi mogla da vidi u bilo kojoj drugoj oblasti prirodnih nauka.

Ne govorim o jednom ograničenom studentu, ograđenom na prosek i ispunjavanju obaveza. Jer, i sama Andrijana kaže da i Medicinski fakultet svako ko dovoljno radi može završiti. Ove rečenice opisuju um koji poseže za dubinom nauke u koju se upušta, sa željom da stekne što veće poverenje od pacijenata koje pregleda i sa ciljem da ispuni svaki zadatak koji joj se na predavanjima zadaje.

Podstiču je sopstvena zalaganja i postignuća. Sa prosekom 9,5, za koji se nada da će do kraja osnovnih studija biti veći, trudi se da da svoj maksimum pri ispunjavanju bilo kog zadatka. Nema apsolutnog uzora.Inspiraciju pronalazi u svojim roditeljima, profesorima koji su je usmerili na pravi put i prijateljima sa kojima provodi najveći deo slobodnog vremena.

Svoje vidike proširila bi u oblasti onkologije. Na osnovu ličnog iskustva, sebi kao dugoročan zadatak zadaje da uvek bude u mogućnosti da pomogne svakoj osobi. I nasmejana je…što je retkost u današnjem svetu. Nasuprot stavu da javni zdravstveni sistem sve više propada, ona hrabro staje na stranu lekara i krivi samo organizaciju u zemlji. „Svi pacijenti od lekara traže posvećenost. Nismo svesni činjenice da je lekar jedan, koji, u tom trenutku sam stoji pred hiljade onih koji očekuju detaljan razgovor i pregled o potencijalnoj bolesti koju imaju. U organizovanijem sistemu funkcionisalo bi se bolje“, smatra Andrijana.

Ona je zadovoljna opremom koju na Kliničkom centru trenutno može da koristi pri različitim ispitivanjima, ali smatra da uslovi mogu biti mnogo bolji. U našoj se zemlji napreduje, polako ali sigurno. Rezultat je izgradnja nove klinike za onkologiju i radiologiju. Takvim i sličnim uspesima treba težiti.

Andrijana je neko ko voli svoju zemlju, kulturu i jezik. Iako je svesna činjenice da bi bolje usavršavanje dobila negde u inostranstvu, volela bi da nakon specijalizacije ostane ovde, u svojoj državi, da pomaže narodu kojem pripada. Zato je posebna i tako inspirativna…

Svim mladim licima poručuje da treba da se trude sebi da budu najbolji. U postavljanju dugoročnih ciljeva da budu realni, i da sa uživanjem prihvate svaku prepreku na koju nailaze pri njihovoj realizaciji. Ona je osoba bogata vedrim duhom i verom u bolje sutra. Ona je umetnik, koji sa čvrstim stavom nastupa na sceni.

Predložila: Nataša Škipina, student četvrte godine Ekonomskog fakulteta

Autor teksta: Tatjana Vujović