Počev od prošlogodišnjeg Tribeka festival, film INTENT TO DESTOY: DEATH, DENIAL & DEPICTION prikazan je na više desetina festivala, koji su ga uvrstili u svoje programe pre svega zbog goruće i angažovane teme. Trinaesti dokumentarni film reditelja Džoa Berlingera, sada već proslavljenog dokumentariste, prati jednu veoma osetljivu temu – genocid nad Jermenima koji je tokom Prvog svetskog rata počinila Turska i postavlja pitanje zašto je jedan tako tragičan događaj iz istorije cenzurisan? Berlinger stoga odlučuje da razotrije poreklo i prirodu zločina. I odlazi korak dalje! On otkriva zaveru holivudske klike, koja je cenzurišući filmove cenzurisala masovne zločine, istražujući tako nasilnu istoriju genocida nad Jermenima kao i poricanje Turske tokom proteklog veka da je u tome učestvovala. A da bi to ispričao, Berlinger je sakupio masivnu građu o prirodi zločina i stvorio izuzetno važno visokobudžetno delo i pored svih političkih pritiska i pretnji odmazdom.
U filmu INTENT TO DESTOY: DEATH, DENIAL & DEPICTION autor postaje hroničar istinitih događaja o genocidu iz 1915. godine, tretirajući ih kao da su se juče odigrali. Tokom tih godina, Osmalnijski Turci su uništili više od milion i po Jermena. Berlingera kao hroničara jednako zanima u filmu kako zapravo istorijski događaji i prikriveni zločini utiču i opterećuju modernu Tursku, kao ključnog aktera. Tokom čitavog filma, autor se fokusira na sve napore Turske da se zločina oslobodi i otkriva kako su turski zvaničnici koristili diplomatske prisile da preokrenu međunarodne akademske zajednice, pridobiju zagovornike i istoriste svoj geografski položaj i geopolitičke veze sa Amerikom i drugim ključnim saveznicima da prihvate njihovu verziju istorije.
Mnogo više od politike, film istražuje kulturno potiskivanje na kome je Turska insistirala, promovišući svoju verziju istorije. Naime, Berlinger se umnogočemu oslanja na film THE PROMISE (Obećanje) iz 2016. godine, prvog zapravo u potpunosti produciranog velikog holivudskog filma o genocidu nad Jermenima koji je uspešno izveden samo zahvaljujući činjenici da je u njega sva sredstva uložio milijarder Kirk Kerkorijan, jermenski hrišćanin, čija je porodica bila svedok genocida a čiji su pokušaji osamdesetih godina da snimi taj film u Holivudu propali, upravo zato što je Turska u Americi našla svog čvrstog saveznika u prikrivanju tih stravičnih događaja. Film otkriva koja su se sve ostvarenja bavila genocidom a koja nisu uspevala do šire publike, što je zapravo najveće dostignuće Berlingerovog dokumentarca! Sve do pomenutog ostvarenja u kome glavne uloge igraju holivudske zvezde Kristijan Bejl i Oskar Ajzak, postoji čitav niz cenzurisanih ili sklanjanih filmova, koje su Amerikanci tajili. Sada, Berlinger koristi snimanje OBEĆANJA kao pozadinsku priču jedne od verzija stravičnog masakra, kojom istražuje činjenice i sve složenosti samog genocida, kao i dugogodišnju kampanju Turske kojom je ona iste zločine poricala.
Kombinujući cinema-verite postupak, nikada ranije viđen arhivski material i intervjue sa nekadašnjim vladinim zvaničnicima, istoričarima, umetnicima i profesorima – dajući usput i posebno mesto u filmu onima koji i dalje tvrde da se zločnih zapravo nije odigrao – film je zapravo u jedinstvenoj objektivnoj poziciji iz koje prati kako šokantnu i složenu istoriju genocida, tako i sva nastojanja Turske da priču i dan danas kontroliše. Pred nama se tako razvija neotkrivena i neispričana priča, koja na veliko platno iznosi na istorijsko videlo dugo ignorisano poglavlje o ljudskoj okrutnosti.
Posebno je interesantno što je sa istorijom genocida i čitavim spletom međunarodnih represija da se genocid zataška ukršten jedan veliki holivudski film savremene produkcije. Tako je INTENT TO DESTROY potpuno nov ugao posmatranja kako poslednjih dana Osmanskog carstva, tako i istorijom zverskih ubistava ogromnog broja Jermena od 1915. do 1923. kao i svim posledicama koje taj događaj prate do današnjih dana.
BelDocs festival:
Festival Beldocs je tokom minule decenije postao najvoljeniji prolećni festival dokumentarnog filma koji okuplja najbolja ostvarenja savremene dokumentaristike. Većina značajnih naslova savremene dokumentaristike doživela je svoje premijere upravo na Beldocsu. I ove godine biće organizovan market dokumentarnih filmova, po drugi put podržan od strane Evropske Unije, kroz program – Kreativna Evropa, podprogram Mediji.
I ove godine, Beldocs nastavlja da kvalitetnim i premijernim programom izgrađuje i edukuje svoju publiku, nudeći sem domaće i međunarodnu selekciju, kao i brojne prateće programe, među kojima su se Feel Good Movies i Biografski dokumentarci pokazali najvoljenijima. Ove godine, Beldocs će pored Sava centra biti održan i u Dvorani Kulturnog centra, Domu omladine Beograda, Domu sindikata, kao i u salama Kinoteke u Kosovskoj i Uzun Mirkovoj ulici.
Od ove godine, uvedena je i nagradna igra #europeanfilmchallenge u kojoj se gledaoci dokumentarnih filmova takmiče za vredne nagradne – putovanje na jedan od festival A kategorije. Nakon Berlinala, sledeći krug se odnosi na putovanje u Kan i drugi krug počeo je 12. februara. Propozicije su sledeće: takmičar treba da odgleda 10 evropskih dokumentarnih filmova na bilo kojoj od mogućih platformi (VoD, SVoD, bioskop, festival, televizija, itd.), objavi naziv filma i platforme na kojoj je film odgledan, postavi fotografiju kao dokaz i haštag #europeanfilmchallenge. Nakon određenog vremena organizator takmičenja će selektovati pobednika, koji će osvojiti atraktivnu nagradu.
Ovogodišnje 11. izdanje festivala Beldocs trajaće od 7. do 14. maja.
Fotografije: www.slobodnaevropa.org