I najveći je život

kad misliš da sanjaš.

Pitao si me

zašto se tako smejem

zašto se tako stalno smejem.

Pitao si me

odakle

čemu

taj tužan pogled.

Nisam znala

nisam umela,

kako to odgovoriti

slomljenom odgovoru

kako to sastaviti

nečiji vazduh

kako biti

ono što se ni ne pita.

Najveći je život,

a i sada,

mnogo je lakše misliti

da je sve to zaista bio san.

Niko nikoga ništa

ni ne pita,

samo se ruke

refleksno zgrče

i ramena ukoče

da se ne vidi

sa ove strane sna

negde daleko

daleko u meni.

Ivana Pantelić

Izvor fotografije: Pixabay.com