I najveći je život
kad misliš da sanjaš.
Pitao si me
zašto se tako smejem
zašto se tako stalno smejem.
Pitao si me
odakle
čemu
taj tužan pogled.
Nisam znala
nisam umela,
kako to odgovoriti
slomljenom odgovoru
kako to sastaviti
nečiji vazduh
kako biti
ono što se ni ne pita.
Najveći je život,
a i sada,
mnogo je lakše misliti
da je sve to zaista bio san.
Niko nikoga ništa
ni ne pita,
samo se ruke
refleksno zgrče
i ramena ukoče
da se ne vidi
sa ove strane sna
negde daleko
daleko u meni.
Ivana Pantelić
Izvor fotografije: Pixabay.com